Delo

Д Е Л 0 52 управа, нравосуђе, народна просвета н црквени послови. У тим предметнма скупшгина хрватска је теориски суверена, исто онако као шго је бан, управник извршне властн, одговоран у теорији. Само она нигн гоеподари својим буџетом нити располаже каквом санкцијом ирогив банове нолитпке. У ствари он зависи само од круне, која га самаиоставља н смењује на иредлог угарскога министарства. Хрватска је у делегацијама заступљена особено. Али су њене финанспје, — као и сви нослови, за које се мисли да зависе од љих: грађевннски послови, трговпна, земљорадња, жељезнице,поште и телеграФи па и земаљска војска -- ироглашене за заједпичке с Угарском. Да би бранпла део своје земље у овпм ннтсреснма, тако званим заједннчким, сабор загребачки ша.ље четрдесег својих чланова у парламенат транслајтански. Разуме се да ово заступништво представља неме улоге или изиграва парадну мањину у скупштинп, која је десет пута већа. У накнаду Нагода даЈе Хрватској издашно све што може Формално дати задовољсња народном самољубљу. У кабинету угарском један министар без нортФеља врши „хрватске пословеи. Утврђено је на прпмер да се две народне заставе Biijy на парламенгу за време нретресања заједничких иослова; да у току тих истих дискусија могу посланпци хрватски говорити својим језиком. Прво се нравило не вршн: друго је детињасто, пошто иештански законодавци разумеју само немачки пли маџарски. 11игања о грбу и о печату тачно су изведена. Одређено је да на Државним актима и на јавним здањима буде хрватски грб а над њим круна св. Стевана. Па земљишту хрватском сматра се за званични само говор југо-словенски, што није ни мало сметало Маџарима да уведу свој језпк у администрацију жељезничку н у пошге. Странац брзо оиажа да су онн неправо присвојили себн у Хрватској нривилегију екстернторнјалности. Пагода оставл>а S t а t u s q u o граду Фијуми, око кога се вековпма споре ( ловени и Маџари н који су Маџари најзад стварно иодвластилн кад се ННСУ могли споразумети о ираву на власт. Последња одредба утврђује за нештаиску владу обавезу, да се иомогну Хрвати како бп сједињењем Далмације обновили сгару троједну краљевнну. Обећањс \ мс i н\ i о, рекао би Палма, а cl р о m р а m е t ostentatione m, којо Маџајш нпсу никада држали п чије одржање у ствајш не зависи од њнх, Нагода без сумње нпје нзвела Х|)ватску из њеиих граница, нсго j' \вела \ њ\ Маџаре. Немља која нрима са стране уиравника извршне n.iac i H н чији јс економски опстанак увучсн у опстанак суседнога народд, па ма пмала устав ирема иародној традицији није више своја у самој о гва|)и; оиа је под туторством. Сгара иатриотска rj)yna, која се д[>жа.1а ван njjcroBopa, обелодани замку. Сада послушаше њен глас. То јс лгпа псрнода хрватске опозицнје која заночињс, п то с разлогом, са функцноннсањем устава