Delo

53 УГАРСКА II ОПОЗНЦНЈА ХРВАТСКА Првн суда]> бејаше успешан. а нптересантно ie нриметнтн да је npBii бан маџарон njionao у једном „новчаном нитању“ и то онда када штампа обнчно нпје открнвала непоштену мешавину нолнтике н практичннх иослова. Тај бан бејаше барон Раух. Сазна се да је он нмао удела у оном Финанеиском д]»уштву које се склоннло да исушн луњске ба])е п које је тражнло државну гаранцију. Један листић из Петриње у Нојној Граници нападе га жестоко у чланку адвокага Мразовнћа Према законпма који су тада важилп у Границп овај штампарски иступ бпо је особпге судбине: нредан јс некој врсти ратиога суда. Мразовнћ доказа своје наводс и би ослобођен. а Гаух мораде дати оставку. Мало треба да се понбво ојача побеђена страпка, особнто на земљпшту југо-словенском. Парннца узбуни свет. Она је пала у време избора. јер је истекао мандат сабора од 1868. Сада победи народна странка. Нови бан Коломан Бедековпћ частан али слаб човек иодлеже наваљивању маџарском п три пута одгоди скуиштпну. Она се показа уиорна н би раснуштена. После овога нолу-удара државнога дође наново патрнотска већина; народ одлучно протествоваше иротив Нагоде, те је требало наметнути je силом. Наследник Андрашијев Лоњој мишљаше да је за то пронашао начнн. Он сазва у загребачки сабор све великаше који су могли седети у сабору по некој скоро Феудалној пракси, која се сасвнм заборавила. У ствари, један део тога нлемства одавно је нрестао боравити у Хрватској и говорнти њеним језиком. Породице тога племства настаниле су се пре једнога века и раније у Угарској, Аустрији, Немачкој па п у ЕнглескоЈ: народ им је заборавио имена: у кратко, онп беху странци. Овај елеменат бејаше одан Маџарима из внше разлога. Љегово присуство у сабору парализова опозицију, али но иоможе да се образује владнна већина. Па овој тачки хрватске псгорпје вал.а се зауставити да се сагледа деоба друштвекпх сила у овом сукобу којн је дуализам заиочео. У велнкаша хрватских богаство и космонолитске навике угушиле су народни дух. Они не разумеју добро чак ни то, зашто њиховн земљаци теже својој народности крајем XIX вска. Љихове традиције а н ново западњаиггво маџарско гоне их том народу, примамљивом по много чему, с којим они после славе аФектирају да деле н задовољства. У Хрватској нма врло мало арисгократа kojJi с ионосом говоре : наш народ. А они који гако говоре miajy право. У Хрвага je баш народ оно што је најбоље. Он је сачувао веру u језик као оставу; он обожава владаоца, отаџбнну н има ретке подобности за ножртвовање. Само што га ништа не спрема за нолптичкн живот, н шго га према пзборном цензусу врло мадо уводе у тај живог. Старо племство оставља га, не за то шго га сматра за демократа, — то бп бнло-ирсрано, — него због тога игго у њему не види нингга друго до просту н варварску снагу. Сега пз славонске равнице, хнмна будућностн што се чује с танке тамбурице, далеко је од Феудалског п булеварског господсгва као небо од земље.