Delo

УГАРСКА U ОПОЗИЦПЈА ХРВАТСКА 57 новића. Адлшнистративни елсменат превлађује и у нореским одборнлЈа. Још нешто Biiiiic : ou по нраву улази у сабор као великодостојници, у особи великих жуиана (окружних начелника). а то обезбеђује, прнзнаће свакп, званично коло од какве нагле нромене нзборнога ветра. Гласањем, дакле, иародна реакција не може никако нобеднти. Снстем, кол! је подвргнута шталша, нсто је тако обазрив. — У начелу за штамну је надлежан норотни суд : али се порота лтже обуставити према нахођењу владе, и гроФ Хедерварн корнстно се тнл1 правом за две године. — Најбоља је још гаранција но њел^у за штампу од глоба н затвора у нретходној забранн. Пре шталшања се по један отисак свакога броја нодносп државном прокуратору. којн избрнше шго му се не свндн, оде.вак пли цео чланак. Уредник брижљиво оставља бело место на забрањени дсо, а то чинн те орган онозицпје личи на лист koiii је рањен у борбн. Цензура се ue шалп. Тако на пример. Обзору, родољубнвол! лпсту загребачкол! нпје слободно нитати чнме може заниматн Хрватску мнленпјум А])надова насељења по дунавскпм низинама. који се Маџари спремају прославити. То се десило месеца децембра 1893. Обзор би узапћен два пута јсдно за другим. Тих дана — 13. децембра — новинар је могао нанисати: „Већ пег стотина седамдесег и трп забране ! Леп број !“ Финансиско питање у Хрватској вредио бн бпло особнте студије. Оно је у толпко заплетеније што земља уплаћује у трн буџета: у буџет за заједннчке иослове целе царевннс (војска, спољашњн пословн, Босна и Хе]>неговпна), у буџег за послове заједничке само с Угарском н у буџег за иослове чнсто хрватске: све ie то према одредбама Наголе и ирема сразмерн која се прегледа сваке десете годнне. Погодба од 1867. даваше у начелу Хрватској 45 од100њенпх прнхода. а остатак иредстављаше њен удео у свима заједничким пздацпма. Само што под нменом но.моћи братске (то је пзраз члана 13.) Угарска је за десет година прнмила на себе све обавезе ирема заједнпчким буџетнма. остављајући ХрватскоЈ одсеком су.му од *2.200.000 Форината за њене засебне издагке. Ногодба беше ирве годпне корисна по Хрвате: после се показа њена замка. јер док се Маџари одужпваху њи.ма сталном свотом дотле нови.м таксама остварпваху пз годпне у годину до бнти од овога, узпмања ио]>езе под закуи. II то бејаше један разлог на који се позва борба за ревизнју. Нослсдња буџетска година 1Н72. која је претходила рсвизијп ноказпвашс ]>азлику од 343.155 Форината. на штету Хрватске. пзмеђу погођспе су.ме и 45 од сто на што ie у начелу она имала п]>аво. Ревизија од 1Н73. ионово установи сразлшрну деобу (сразмера бп мало нзмењена 1890 на штету Хрвагске као и увек. н њолш добп она у својину само 41 од стотпне својих прихода) — али заведе једну замашну злоунотребу: централисање рачуноводства у маџарске руке. Између Хрватске н Транслајтаније не постојн неутрална судска власт. као нзмеђу савеза амерпчког н разнпх држава које чине савез. — судска власт којој би био задатак решавати спо]>ове Финансиске прн-