Delo

58 Д Е Л 0 роде. Буџет који угарско минисгарство изгласа v трансла]танском парламенту намеће се загребачком сабору, такодаон нема законитога начина да контраднкторно прегледа оне рачуне на које се примењује установљепа деоба. Хрватска опозиција подиже против овога снстема двогуби нротест. нарочито иреко листа доктора Франка. којп је добпо глас спецпјалисте у Фннансискп.м нПгањима. Она се ирво тужн на то што један део неоснорно хрватских прихода приграбе Маџари и упогребе на своју корпст, те се нс пздају нн на њихове трошкове ни на оне иослове које Хрватска узима на себе према двојној заједници: после се она тужи н на то што државне статнстнке не уводе у рачун једну груиу прнхода ван буџета. — особито прпхода од жељезница u пошта, — а изоставл>ање тога у толнко смањује quantnm онога 44 на сто. намењених аутономнјн хрватској. У значајном говору од 23 децембра 1893. доктор Франк доказао је. на прнмер, да целокупнн нрнходи хрвагске пзносе око 22,500.000 Форината, а на партију њених соиствених издатака стављено је само 7,159.702. Ова сума, и кад се повећа уделом Хрватске у трошковима за кунљење порезе, осетно се удаљује од 44 ио сто од оне ирве своте. Кад се дода да су још иредметн сва1)е и жалбе: готово тајно рачуноводство државннх железница, буџет војнпчке границе, управ i дувапа н трошарине па и кључ од Q u о t е К r о а t i е ns у пословнма заједничкнм свима земљама аустро-угарске монархнје — разумеће се не само страховита занлетеност хрвагских Фипансија него и злоунотрсбе које се мог}т десити иод тако сложеном и тако нсједнаком уиравом. У стварн Regnicolar Deputation, којој су од 1868. до 1873. бнлп иоверсни ингереси хрватски, потписала је неку врсту лавовске задруге у једној ствари где је узајамна независност била једина заштита слдбога од јакога. Пореза растс: купљење порезс даје иовода сценама које мало подссћају на онај призор нз Харачп: а лукавствпма које Једоктор Франк 28. јула прошле годпне назвао нред целим сабором „државним варањем“, Маџарн ненрестано прсдсгављају ситуацнју улажној свеглости сгалнога доброчинства које њихов народ указујс Хрватској. Овај крај особнто земљорадннчкн потребовао би добру мрежу онштинских нутова н неке огранке жсљсзипца, које бн се везале с великим пругама нгго је просецају те да би извозно нронзводе свога сточарства п својих шума. Заједничко министарство у Пешти није му то давало, особито за нрвих десет годнна вршења Haioje. Њемује главна брига бпла да у центар Угарске прнвуче трговпну. Јадранскога Мора. <>но је наи1>авило жсл.езнпцу од Пеште до Ријеке запемарујући оно што не би потиомагадо ту намеру а одбацујући што бн joj сметало. Хрватска. с којом се у скономском ногледу постунало као са нростом транзнтском иокрајпном. не само нгго je од ове нругс видела осредњу коpnci ного је гледада како нроиада њена ирнморска трговина, њена плоппдоа на јсдрилима и сгаро благОстање њенпч малих пристанпшта, а