Delo

УГАРСКА II ОНОЗИЦИЈА ХРВАТСКА 67 hoctii u оштроумности. Његови изрази прожетп су нечим чега јс свет жељан н што прима. Он је 1885. године нзрекао са загребачке трибуне опу Фразу која је остала легендарна „Маџарска политика довешће једнога дана до тога да ће иотковице козачких коња зазвечати но калдрми бечкој.* У осталом он је навикао чинити те отворене испаде као enfant terrible, алн enfant tcrrible које зна шга хоће и куда ће.-■— Новембра 1893 на цара Александра III нанаде болест која ће га уграбнти са света. У Загреб су стнзале телеграФСке вести о рђавом стању и о ноправљању. У сабору је била седнпца, на којој је бно и председник пешганског нарламента у једној ложн. Барчпћ затражн реч п не смећући ока са Маџара рече : „Позивам другове да искажу радосг коју онп пзвесно осећају због онорављења царевога здравља. Не заборавнмо да је један његов нредак, Ннкола I, снасао монархију, — угушивши маџарску буну.“ Барчић је најсјајнија и најсимпатичнија нојава у Старчевићевој сгранци. Њу умерава докгор Франк, који је нарочито добар економист. а то је ретка спецпјалност и за то се високо ценп у његовој земљи. Овој опознццји, Koja се зове радикална а таква је у многом погледу, ваља приписати у заслугу што није никада нп if3 далека ступада у додир са соцнјализмом. Социјализам се увукао у Хрватску од неколико година нреко немачких раднпка. Разлозима Марксовим п Ласаловпм подлегоше нрво штампари, као што је u нрнродно, и развише агнтацпју која освојн градове али села врло мало. На социјалистпчком конгресу у Пештн, нре четири године, пролетарнјат хрвагски. иредстављала су три изасланика са јавнога скупа, којн је држан у Загребу. Тај конгрес ])ешп да се у Хрватској нздаје двомесечно зборнпк Слобола и по свој нрнлици он му је дао фонд потребан за живот, норед тптуле службеног органа социјално-демократске сгранке Слобода се }>ћаво уређује. Њена сувопарност и непомирљивост пзазвале су најзад расцен између доктрннара и иосибнлиста, а тнпограФија се сада придружила овим другим. У осталом. н})Отпв овога органа оојш се уснешно један нопуларни лист загребачки Обртник, којим умравља одлични тајник трговачке коморе г. Мплан Нрстић. У опште јзевши. соцпјализам у Хрватској не сматра се још нн као политнчки чпннлац нн као лествица за иолитнчаре. А онм оже постатн онасан само у аграрном облику, али се он врло тешко прима на селу, јер ни мало није погодан народном темпераменту. VI. После смртн Мажуранићеве маџаризам не само шго раснолаже влашћу у Хрватској него је увек нашао нрема ссби опозицају несложну. А он се послужио чврстим оруђем, гроФО.м Куен-Хедерваријем, који је бан од 1883. ГроФ Хедервари, — који је већ два пут иозиван да образује кабннег и да нредседава у њему, особпто после пада Бекерлова, — има више уснеха у ширењу угарских вешгачких освојења него лп у обра5 *