Delo

трпљивост, — ади joiu у философском стању, као новац којп још Huje прошао кроза све руке. Тако : § 6. Сиромаштво и наси.м укоренили су у народном срцу злобу, због које једни уживају или презиру несрећу другога. То ће се искоренити само онда кад се народ речју u примером научи да се срећа нли несрећа свакога сина отаџбине преноси најиосле на све, па да према томе свакн треба да сматра невол.у која задеси његовога брата за своју. § 13- Правашка странка трсба да проучп народ да је вера ствар савести, да она не дели народе, да нико не еме дирати у веру другога; да народност, верскн раздењена, треба да буде јсдна у срећц u слободп. § 24. Обећавајте народу само оно што му можете дати u обратите му цажњу на оне ко.ји му обећавају. § 25. За своје иослове народ не треба да сс обраћа лтностима и да од њих ншта очеку.је, него ваља да он сам спрема себи будућност u да он сам себи буде доброчинац. Гекао Ou човек да чпта Алманах добра грађанина. Са гледншта чпсто подптичког „правашка странка* у исто време војује: протпв ирпнцпиа аустро-угарске констптуције: против Нагоде, KOj'a је изводи: против захтева Срба, који такође иолажу право на Босну н Херцеговину и најзад впше противу духа него иротиву програма владике Штросмајера, оптужујући његову резпгнацију } уставно.м нитању u иоврх свега тога тежњу за солидарисањем будућности Хрватске са будућношћу осталих земаља југо-словенских. Око владике искупило се неколико одабраних људп, неколико оних савесних и разборитих духова који су кадрп, баш и са оних места која заузимају, иовољно утицати на своју земљу, само кад би ux саслушалп и иослушали. Један од највиђенијпх, каноник Гачкп, умро јепрошлегодине: он је био врло добро познат у свима словенским земљама као историчар: на дан његова погреба, који бејаше народна жалост, врвели cjr у Загреб телеграми и венци од ученпх друштава из Чешке, Немачке и Гусије. Други, који бсјаше политпчкп нзвршилац владике Штросмајера, кнез Константин Војновић, старн декан универзитета, ужива у новученостп, у коју га је баипла еитничарска мржња Хедерваријева, услед везан за величанствену беседничку каријеру и за најиоштованији карактер у партији. Могло би се рећн можда да је то нлејада, скуи славних људи, јер у том кругу, коме је Штросмајер средишге, ученост и књижевност заузпмају много места, неки пут на штету акциЈе. Тако, на иример, Марковић, чпје је пме часпо уписано у нсторнЈИ ове борбе за народни живот, није био нпкада политичар: то је песник, словенска душа крањсна нри додиру с народом који газп њене нежне оеећаје и њене наде. Пз хучне н лаковерне масе, која је изабрала Старчевића за нророка, издижу се некоје личности, чију заслугу не нризнати бпло би ueнраво. Заслуга је друкче врсте, спољашња, борачка, трибунска. На нрвом је месту по омиљсности у народу, која ie скоро једнака с популарношћу вође, н но високој изображености посланпк котара ријечког, Еразмо Барчић, кога ио кашго називају хрватски Гарибалди. Они ма смелости, умеш-