Delo

УГАРСКА Н ОПОЗИЦНЈА ХРВАТСКА 69 похвалама његовом ^гвозденол! песнпцом.44 Презнрући нападе штампе Koju се њега тичу, он у толнко јаче може казнитн чланке безлнчне, управ.вене против пачела његове владавине- Он зна вешто датн својнм непријатељима штуре уступке н оставити им неколико места, особито кад je нзборна борба сумњива. Тако децембра 1893. нцје оставио у бродском изборном округу ниједнога сунарннка романсијеру КумпчпКу кога зову хрватскн Александар Днма, коме је јако желела успеха народна нартнја. У осталом, уздржавајући се да не уништи опозпцију, он јој нушта та.ман толнко да сама нокаже свој раздор. Овај раздор јављао се за дуго у облнку горком u неугешном за нросвећене родољубе. Нгпдвисни у Обзору, СтарчевиКевци у Хрватској обасуше се грдњама, оптужујућн се узајамно н неуморно да раде за маџарску нолнтнку. Од неколнко година на овамо претераносг у увредама, KOje је изазвао тај сукоб, доводн неосетно до примирја. Године 189*2 када би расиуштен загребачкн општински одбор, две се партнје сложпше, утврдише дисту u продреше с њом. Доцнпје проширише основе савеза ц најзад се сноразу.меше нод именом сједињена оиозиција u пзрадише заједнички програм. Овај програм ишге незавпеност нарсда хрватског, а његове границе помера и преко старога троједног краљевства, узимајући Ријеку, Пстру, Босну u Херцеговину. Овај народ мора стојати на равноЈ нози с осталпм земљама царевине што се тиче заједничких ствари. Он треба да ужпва ираву парламентарну владавину коју је Нагода пзоиачила. Она ће тражитп јединство Словена. којп су вољни ући у ову ко.мбинацију, ако јој се икада срећа насмеје. Сједињена оиозиција има велике муке да се одржи у целини. Сложена ирпрода словенска свети се свакога тренутка овоме родољубивом и разборитом покрету. Час искрсне питање о имену: старчевиКевци хоће да се враге на своје старо име, иравашка странка. Час се јавп нромена у темпераменту: баш у крилу старчевпћеве странке тек што се ннје јавно расцеи у облику делнмичног н нривременог приступања уставно.м споразуму, који је нрепоручио опоргунизам докгора Франка. Час опет јави се какво питање савести: око Обзора свп су чистп католици: (*лободна мисао раширена је нанротнв но вшпим кругови.ма сгарчевићеве странке ua се говори како је тај и тај впђенп члан странке ступио у нову зидарску ложу загребачку. Очевидно је да се овај хаос може уредити само с велнком муком. Пз овога разлога а u због других који се могу погодити, у АустроУгарској нема државника koiu озбнљно узима нов програм. Он као да носи на себи жиг уображене оиозиције, коју иро.мењивање уставне карге сгаје толико мањс колико више сумња у своју моћ. 11a ннак обнављање „Велике Хрватске“, у коме има нешго Гајева илиризма, нешт Штросмајерова панславизма. ногврде, искључењем Срба, за неиомирљпвост Старчевићеву. у коме најзад пма позивања на нраво заједничко образованим народима. одговара народном осећању од Саве до Адрије. Пред таквом намером налазп се без сумње тешка завеса од заплета па