Delo

70 Д Е Л 0 и од садашњих немогућности. Али се иза ње указује иста сила која је створила Немачку и Италију. Народна једнакост, једнакосг готово и у исторпји, солидарпост економских интереса, свест брижна и нојачана осамом у томе крају Европе Koiи је бпо бедем запада, док је запад правно своје, — све су то едеменги који најпосле стварају један народ, и ако су расеЈани, нотпснути сумњиви, хаотичнн, Њихов природни цемент јесге уиотреба истог језика: bcIi и језик издаје тежњу ка јединству. Од граннце сремске до ријечких капија и когорскога залива ннједна реч ннје нонуларнија од речи народ, а нпко не разуме иод тим своју земљу. Народ не би умео тачно казаги, где почиње ова домовпна, које су јрј границе и престоница. Али он је уверен да. она постојн: он oceha да ће њу будућност открити: он неће никада примитп другу домовину. II ако се 1’усија држи врло мудро и нпкако не нојачава панславистичке тсжње, ипак је знатан њен утнцај у овим крајевима. Oua није само старија сестра, коју природно љубе мањи словенски народи, u ослободитељка хрншћанске браће на Балкану; опа ie још у општем, ск}швеном мишљењу Deus ех machina који ће се јавнти у последњем чнну обе борбе прогив туђинс-кпх елемената. Слагање њене иолцтике с полптиком Француске учинило се Југо-Словенима добар знак. Напослетку нрограм сједшвенс оаозиције само прошнрује замисао Наполеоновску. Он шнрп међе илирске краљсвине на истоку u придружује јрј некада хрншћанске нокрајине које су Турцм моралп оставити. А ово нроширење није сво!евољно, бар у очима исгоричара и језичара, јер је Бошњак Словенин: његовим дедовима владали су кравеви исте крви; кадје Вук тражио изворе на]>однога језнка, он се заусгавно у сиромашној Хер цеговини Угарска политика дакле не наиад?. на личност хрватског народа, којп броји само два н ио милијуна душа: она сузбија мисао општу и драгу већину Југо-Словена у монархиЈн. По гоме само оценпће се нравп каракгер реакције, коју она пзазива. Без икаква значаја п са обичном будућношћу бпла би у Хрватској она опозиција која би једино захтевала ширн скуп политичких слобода, Koja би била рђав снпмак борбе што је „прогресисте* на занаду водс с власничкнм начелом од толико времена. На народном земљишту, уз моралну номоћ становништва једне крвн. ко)е гово])п једним јсзиком н тежи, у главном, једном циљу, онг се внди законита разумна и диже се до висине свронских питања. Нико не може одрећи последице, које би на снољашњу политику Аустрије имало остварење југо-словенске п])евласти. Газуме се да се ове превласти боје Маџари. Она се ue само не може номиритп с дуалистичком владавином него би она поред њих створнла подЈеднаку н сунарничку државу. Мање се може разумети оно неповерење н нрезирање које она изазива у Бечу. Узевши у маси, ЈугоСловени су још верни ноданици: њихов нартикуларизам поштује династичко право: то је чиста носледнца огнора забрани, која се не може