Delo

РОС А На цветиће роса пала, Ту к о бисер засијала, II почмва тихи сан; ('вечано се над њом вије, II травном се доњом лнје Свети мирис богодан; Све док сунчез зрак не сине, Уживаће дражи њине, II славити рајски час, А после ће у обиљу, Рекав збогом цвећу, биљу, Ишчезнути испред нас. Свегла росо, бистра, блага, Што си цвећу мила, драга, Ја сам жељан смрти те; У развале, у поноре, У облаке и вихоре Бацно сам наде Азе! Презрео сам жнвот цели, Рад ми душа једно желн : Тренут сласти, раја, миља, Кутак среће нзобнља, Да ужива па тенане Па ту мпрно да нздане. ОКОЉАНИН