Delo

УДОВИЧИНА ИДИЛА ПРИИОВЕТКА ГАБРПЈЕЛА Д' АНУНЦИЈО*) Лешнна кмета Бјађа Миле, uch потпуно обучена н с лицем, покрнвеним марамом, наквашеном водом и сирћетом, лежала je опружена у постељи, готово на сред собе. Крај мртваца сеђаху у собн жена и брат покојников. Роза Мила је могла имати око двадесет и пет годнна. Бејаше то жена као цвет, јасне боје коже, мало осниска чела, дугих извијених обрва, очпју сивих и крупних. Будућп имађаше велнку косу, врат, слепе очи п чело беху јој увек готово покривени многим немирннм коврчнцама. У целој особи одсеваше здравље и опа жива свежпна, коју кожа женска добије прањем ладном водом. Заносан мирис дисаше нз одеће. Емпдио Мича, свештенпк могаше битп у истим годинама. Мршав, лица бронзане боје, као у оних, којн живе у пољу, на пуноме сунцу. Меке, црвенкасте маље покриваху му образе; јаки н бели зубп даваху мушку леиоту љеговоме осмејку, а жућкасте очи светлуцаху ио којп пут као два нова дуката. Обадвоје ћутаху; она бројећи прстима стаклене бројанпце, а он гледајући како падају зрна. Обадвоје 6ejaxy равнодушнн као што је обнчај у нашега сеоског света пред мистеријом смрти. *) Габрујеле X Анунцијо долази у ред млађих песиика талијанеких и име н.его* во иознато је данас свој Евронн. Он је својим ^енијем начинно нреврат у талвјанској литерагури и од н.егове појаве на једном се иочело говорити, како Ке се у Италнјн нонова родити онај класични дух латински, који је дао неисцрнне изворе најлепшнх идеала. Д’ Анунцијо нише у прози необнчно лепо н у н.еговнм делима стил је днван. То му је заслуга, због које ra сматрају као великога песннка, који је свој талент caciaeuo са даром, да слатко п заносно нскаже своје мнсли. Он је, К1жу, талијанске ауторе научио новоме писашу. Ми за сад доноснмо нашим читаоцнма једну н.егову краћу приповетку, колико да нх упознамо с шиме; доцније ако буде могуКе, штамиаКемо још и неке н.егове веКе ствари. Ур- ,