Delo

УДОВИЧННА ИДНЛА 79 га ужасан страх због куцања срца, била и слепих очију, које је, изгледало му је, испуњавало целу собу. Али, како се Розин сан не прекидаше, он се осети ослабл>ен, њиме овлада нека благост, гледајући грло женско, удншући топли дах и мирмс косе. Тада не мислећи више, пе плашећи се више, подајући се сав искушењу, он је иољуби у уста. При додиру опа се подиже; отворн очи, упрте у лице Емидијево и побледи, побледи. После, иолако прикупи косу, остаде ту, будиа, гледајући преда се у разполнке сеике, нема, готово непомична. И Емиднјо ћуташе. Обадвоје остадоше као и ире, седећп једно крај другога, додирујућп се лактовпма, у мучној нензвесности, избегавајући с неком врстом разумнога лукавства, да њпхова савест суди Факат п осуди га. Обадвоје спонтано обратнше пажњу на спољашње ствари, уобразившп да им je дух тиме јако заинтересован, али ппак занимајући се собом. И мало по мало па их освоји нека врста пијанства. Песме, у ноћп иродужаваху се. дуго се отежућп кроз ваздух, постајући све слабије и слабнје. Гласовп мушки и женски иачинише љубавну композицију. По којп пут би се нздвојпо један само глас, вишп од других, давајући једну једину ноту, око које се слагаху акорди као таласи на средини, у речној матици. Онда се, у размацима, у почетку сваке несме, чуло метално вибрирање гптара, а између једне и друге песме селчоХ одмерено клопарање ветрењаче. Њих двоје слушаху. Можда због промеие ветра, сад мириси ие бејаху више исти. Доиирао је, можда са брежуљка Орландо, мирпс лпмупова, тако моћап и тако благ и тако пун дражи. Сигурно из баште Скалија долажаху мирисн ружа, мириси шећерни, којп даваху ваздуху укус ароматичне есенције Можда су се нз бара Фарнпскпх пели влажнн мприси Флорентинских љиљања, којп удисанп освежаваху као бпстри извор. Њпх двоје још ћутаху, непомични, притиснути милином свегле ноћи. Пред њима брзо свеглуцаше пламен у кандилу, вијугајући се по маломе кругу зејтииа, на коме је још пливао одржавајућп се. Кад пламичак нрвн пут запршта, њнх се двоје