Delo

86 Д Е Л 0 Karl Eduard Zacliaria von Lingenthal, син чувеног не.мачког публпцнсте К. Salomo Zacharia v. L.1) родно ce 24 децембра 1812 године у Хајделбергу. Прву школу учпо је у Вајмару и месту рођења. За тим од Васкрса 1829 год. па за пет година слушао је права на свеучнлпштима у Лајпцпгу, Хајделбергу и Берлину, где се помоћу F. А. Biener-a упозна и с византинским правом. Годпне 1836 заузме место приват-доцента, а 1842 буде постављен већ за проФесора на хајделбершком свеучнлншту. Ио што је пзабрао за главнп предмет свога научног рада разрађивање грчко-римске иравне ист.орије u усвојпо мпсао Witte-OBy о њену самосталном значају, Zacharia је свој посао раДио по нзвесном плаау, који је претходно зрело нроценпо н пзвео. Пре свега њему је нотребно бнло да се упозна с најважнпјцм нзворнма впзантпнског права, којп су били растуренп по разним светским књижницама- Прпступајући к остваривању нстакеутог цпља с иуно воље u енергнје, а уз то н прн воло згодном стпцају прилика Ц. у току читавих осам година^ без престанка рио се, тако рећи, по свима чувенијим књижцпцама у западној Евроии, ПетрогЈ)аду п царевпнн турској. Усрдан рад његов, којп је у нсто доба н материјално доста стао,2) награћен је бпо дивним усиехом, премда су пстнна ресултатн но некп пут бивали много мањи, но што је вреднп Цахарије могао очекиватп. Он је размотрио небројено много старнх рукониса; иоделио ux на класе и одредпо сваком од њих свој значај и ВЈ)едност. Цахарнје не само да је нзнашао све оне рукописе. што су служнлп за основ пређашњим штампанпм нздањима разнпх правних споменика, но их је уиоредио с истпма н указао на нехотично пли намерно учињсне ногрешке од стране њнхових издавалаца. Оснм тога, Ц. јепронашао u нреппсао многе споменике, за које се мислило да су већ нзгубљени били: исто ie тако копирао u оне важније внзантински - правне нзворе, чија издања не бејаху крптички довољно прнређена. Неке од овнх пзвора Ц. је издавао још за време бављења на путу и у уводима својнм пзноси у исто време и рееултате својнх научних пстраживања, која издају нову светлост поглавнто на исторнју извора до василиконског иериода- По што је сву грађу нрикунно, Ј>азмотрпо u пснитао, он одмах отпочне рад на псторији грчко-римског права у свој целокупности њеној. Од првих штамнаннх радова ва.ља споменути ове : „Одломцп грчког иревода закона лонгобаЈ>дског кра.ља Готара.мз) 9 Рођен 1769 год. Умро је у Хајделбергу 1843 год. и то као редовни проФесор права на тамошњем свеучилишту. Годнне 1и42 добио је племнКеку титулу „von Lingentlialu. Најважнија су му дела: 1) Vieiv.ig Biieher vom Staat fStuttg. dann Heidelb. 1820—32 O 15de. Нсто дело у прерађеном облику изнело је 7 свезака 1839—43 годЈ; 2Ј Handbuch des franzdsiechen Zivilrechts (Heidelberg 1806,2 дела, седмо издаше \. H. Dreyer, 1886, 4 BdeL V Једно његово нутовање но Пстоку, које је трајало 14 месеца, стало га је око 60<Х) Форината. Iteise in den Orient. Heidelb. 1840. 9 Fragmenta versionis graecae leguiu Rotharis Loagobardorum regis. Heidelbergae 1835. 8. (80 стрЈ.