Delo

90 Д Е Л 0 квеног гледишта нпкако не би моглп назвати „вћрннми царлми“: а друго, да је овај другн чланак (сннс), у коме се не спомиње ничије име, нревод каснијег византинско-правног сиоменика т.ј. Нрохпрона Васплија Македонца. Дал>е, помоћу ових Ц. издања нама је лако разуметп правилан смпсао оба ова списа из словенског Номоканона, јер, запста услед дугог и разноликог преписивања старих рукописних словенских иревода они су изнакарађени тако, да пх је готово Temico разумети (особиго, нпр. „главизнм“ царева Лава и Константина). На послетку у нстпм издањима ми налазимо пзворе за разне словенске н руске компиланпје, које су скрајане према животу и појмовима Словена. Jus Graeco-Romamim.2*) У последње доба Ц. је велику пажњу поклањао, поред извора грађанског, још н изворпма црквеног — византинског нрава u дао је ученом свету, а иоглавито Русима, три кашггална дела из историје грчких Номоканона, која су штампана у Мемоарима руске академије наука под натписом : 1) Die griechischen Xomokanones (1877) ; 2) l>ie Handbiicher des geistliehen Rechts aus deu Zeiten des untergehenden bvzantinischen Reichs und der tiirkischen Herrschaft (1881) u 3) Uber den Verfasser und die ЦиеПеп des (pseudo-photianischen) Xomokanon in XIV Titeln (1885). Све ове монограФпје нанисане су поглавпго на основу ирвих, рукописних извора u сваки чпталац мора се дивити бистрини ума н нребогатој ерудицнји њихова писца. Кроз две године (од како је ова последња монограашја нзишла) Ц. је штамнао у Философско-нсторпском часопису берлннске академије наука нов рад ове врсте, који расвет.вава тамну историју грчког Синонсиса тј. зборннка црквенмх нравила у скраћеном тексту. Али, сав груд Ц., уложенп око издавања извора внзантинског нрава и обрађивања њихове истоЈшје, био је само тако рећи нрипрема за најкапиталније његово дело. — Унутрашњу историју византннског права. Ово дело има три нздања. У нрвом издању (1864; оно представља управо нсторпско-догматччну снстему с-амо привагног плн грађанског византинског ирава. У другом (1877) н трећем (1892) нздању Ц. је додао још кривичпо право н поступак. У исторпско-догматнчном делу Ц. је узео за основ Јустинпјаново нраво :29) за тим прати ток развијања иравних облпка нод утпцајем нових иогодаба друштвеног н нолнтичког живота византпнских Грка н доводи своја испитивања до новијег доба, износећи стање дотичних правннх инстптута код данашњих Грка у Турској н Краљевини Грчкој (а у неколнко п код Гу.муна). Иоследње (Ш-ће) издање „HcTopnje грчко-ри.мског права“, којс се нојавило на две године ире смрти Ц., када га је 2e) Leipzig 1нб*»-84. 7. Tle. '* Ц. ј<* надао и Јустинијанове Новеле (Leipz. 1881. 2 Tle ; Anhang 1881;.