Delo

К. Е. Zaeharia von Lingenthal 91 бпла већ почела мучпти неумитна бољка у срцу, н када је вид готово сасвпм нзгубно бно, разуме се ннје могло испасти много бо.те н пуније од другог издања, као што јс ово бпло нрема првом. Али нпак ппсац је у праву бно шго је у свом предговору ово треће пздање назвао „иснрављсним“. јер су збнл а учнњсне неке псправке и допуне. За нас Ц. Псторнја грчко-рнмског нрава, иоред свог онштег внсоко-научног значаја, важна је још н у том погледу, што нам даје могућност да запазнмо какве су промене претрнелн иоједпин рлементн внзантннског права, пошто су пренетн бпли на словенско земллшгге п иодвргнутн особнтим условпма словенског жпвота. Што се тпче обрађнвања исторнје византинског права код Словена но речпма чувеног руског канонпсте Павлова: „Потребно је да се иочне оданде, одакле је н ЦахарпЈе иочсо тј. кјштичким издавањем словснеких текстова, у којпма се налазе изворн визангинског ирава п којп су употребл.аванп бнлн код Словена неколпко векова. Упоредо с тнм, треба обрађнватн и тако звану спол.ашњу псторију њпхову тј. треба одмах решавати питања о времену п месту иојаве поједпних нзвора у словенском преводу, о начпну како су се растурали и употребл>авалн у пзвесном крају, u о оним менама, које су нретрпели нри састављању разннх редакцпја. Одмах иосле тога треба да дође тако звана унутрашња нсторнја византпнског права код Словена. Задатак је овој нсторијн : да објаспи у колнко су нраве норме, које се садрже у поједпнпм изворима туђег права, бнле прпмњене у животу оног народа, којп нх је иримно, u какав су утнцај чнниле те норме на развитак п установу дотпчне, месне иравне догме“ (Павловв „Кнпги законниа“). Цео рад Ц. у главноме дакле састоји се : I) У критпчксм издавању превеликог броја пзвора византинског права (лотле пепознатих пли слабо нознатих); II) У паж.Ђивом обрађпњчњу исторнје тих пзвора н III) У стварању н нзвођењу из њих строго-научне спстеме внзантинског (поглавпто ирнватног) нрава у његову нсторпском развитку. Поред вредноће, из дела Ц. може се опазнти још једна симпатична црта његова карактера. а то је научничка великодушност. Он нпјс бпо нн најмање сујетан као што обично бивају омањи књнжевнпци. Тако на пример, он се никад ннје устручавао да самог себе ноправи, ако у току времена онази да је неку иогрешку у каком свом раду учинио. То је чинио често нута и кад бн га неко са сгранс на какву његову ногрешку упозорио. Заиста редак пример велнкодушности! Узгред вал.а још напоменути да је краљевско-грчка влада бнла одредила Ц. неку новчану номоћ, за шта јс он чешће пута слао с-војс радове чаеоннсу атпнског свеучилишта. Овог великог научника : правника, национал-економа. нсторнка, филолога, творца научне псторнје византннског права, који у послсдње време бсше готово једини иредставннк те струке на Западу, нестало је међу живима 22 маја (3 јуна) нрошле, LS91 године.3") НеДОМИЛз Митровит.. Ј 30) Види Bvzautinische Zeitaclirift Bd. 1894 III. Heft 3 -4.