Delo

Д Е Л 0 gg данас није довољно. Нама треба и таквих школа у којима би младеж добила стручних зна^ва из земљорада, индустрије и трговине, и тако се спремила за практичнн живот да лакше из,држи борбу за опстанак. Ма колико нам та борба данас изгледала тешка, извесно је да ће она бити у будућности још тежа п заоштренија. Код нас се до сада мало полагало на образовање земљорадника, занатлија и трговаца. та врста наставе увек је бпла запостављена, ма да се њезиномразвитку има највише благодарити за велики материјалан напредак и благостање народно. Практични значај данашњег школовања већином се своди на то да послужи као средство за државну службу или да се добије право на обављање какве слободне проФесије. Роднтељи свију редова друштва старају се да им синови постану државпи чиновници, па према томе и удешавају њихово образовање. То је у осталом природна ствар кад је систем школовања једностран и сведен у извесне кадрове у којима се човек по свршеним школама апсолутно мора кретати, пошто нема станка на другој страни. Ретко ко од воље даје своју децу на изучавање каквога заната. То се види по гоме што се данас шегрти лиФерују једино пз деце сиротних родител.а који нису у стању да их школују или нз деце зануштене и из школе истеране. У крајњем случају, кад се нема изгледа да се школовањем дође до државне службе тражи се излаза на другој страни. Ми истина немамо индустријских школа које би привлачиле омладину и стављале јој боље изгледе на будућност, због чега свак и избегава да даје децу на занат; али поред тога код нас владају погрешни и застарели појмови о ручним радовима на које се гледа као на нешто што понижава човека, појмови који нас опомињу на старе народе који су презирали трговачке и индустријске радове и остављали их робовима. Државна служба сматра се као најлакша, најгоспоственија и најснгурнија. Свак се школује са мишљу да добије какво место у државној служби. Постати чиновником, напредовати и после толико и толпко година добити пенсију идеал је свију оних који се школују и стунају у разна државна звања. Те бирокрагске назоре који се све више укорењују код нашега света ваљало би сузбијати. Но као да јо у последње време наступио обрт у мишљеп.пма о државној служби, више се но ценп као пре, једпо за