Delo

96

Д Е Л 0

је циљ да оспособи све класе од којих зависи материјална благостање народно — простог радника, Фабриканта, економа занатлију, земљораднпка, трговачког помоћника, трговца и т. д. да покажу више опреме н способности у индустријском и трговачком животу земље*.11) Према томе текничка настава обухватила би сва знања из земљорада, индустрије и трговине. Она се разликује од обичне наставе бол>ом мстодом изучавања, јер тежи да споји ручни и умни рад (coml)ination of handwork with headwork), a поглавито практичношћу свога позива за живот, икпго јој је задатак да из из тих грана прибави човеку стручних знања која ће моћи самостално да примењује у животу. Тековина тих знања систематски у школама пружа неизмерне користи у сувременој индустријској организацији, управо то је једини пут да се постигне бољи и савршенији начин производње. Што ми тражимо, то је подизање школа не само за занатлије него и за земљораднике и трговце, онако исто као што данас постоје школе за учитеље, проФесоре, судије и друге чиновнике. Но ми ћемо се овога пута ограничити на индустријске школе, или боље на школе мануФактурне индустрије за разлику од индустрије земљорада. Такве школе потребне су данас из два разлога. Прво, што се систем учења код мајстора већ у вел ко преживео услед измеч енога стања радиности. Осећаји дужности и послушности који владаху између мајстора и ученика у сгарој еснафској организацији готово су ишчезли. Нити мајстор врши више своју дужност према ученицима, да их потпуно научи занату, нити опет при данашњој слободи рада ученик указује негдашњу послушност према мајстору. Ученик је постао за мајстора просго оруђе послуге и рада који често нема везе са струком занзта на коју се одаје, као што су радови покућарски. ПалФе опет видећи у ученицима своје будуће такмичаре немају рачуна да их добро обучавају занату. Све и кад би хтели данашњи мајстори као мали самостални произвођачи не би нн били у стању да спреме шегрте, пошто ни сами нису спремнн за данашњи индустријскн UJ National Association for the promotion of Technical Education, 1887. г. повремени спис који је у исто време и орган удружења за ширење текничке наставе у Инглеској, и на врху којега стоје л.уди као што су војвода од Девоншира (нредседник), Џон Лебок, Хартенгтп, Госко, познати биолог Хекслије недавио умрли идр.