Delo

102 Д Е Л 0 хлеб, јер извесно нису помишљали да he им то кад озбиљно требати у животу. Та нословица још згодније се може применити на данашње ирилике кад занаг постаје све потребнији свакоме човеку, пошто непрестано опадање интереса на капитал причињава све теже услове живота онима који само живе од ренте. Ваља се отрести вековних предрасуда и погледати другим очима на радове које су стари народи сматрали као њих недостојне и остављали их својим робовима. «Радионице не могу нмшта племенито да произведу”, рекао је Цицерон. Као да су се Инглези и Америчани највише отресли тих предрасуда ; они најбоље схватају дух времена иа у томе духу највише и образују младеж, особито последњи код којих има мало великих научника али мало и незналица. Код њих родитељи навикавају децу из малена на све тешкоће живота. Синови великих поседника и богаташа којима стоје у изгледу огромна наслеђа ступају раних година у индустрију и трговину као прости ученици, и у двадесетим годинама постају савршени људи и прекаљени практичари. Али у њих владају други појмови о раду и појединим занимањима. У њиховим очима нема племенитих и неллеменитих занимања, сва су племенита ако су корисна, само има људи способних и неспособних, радника и нерадника. Они не нрезиру ни једно занимање корисно сем позива чиновника и политичара од проФесије, позиви који се избегавају, јер се, веле, не плаћају а одузимају човеку самосталност. Шта више, они се старају да и женскињу даду здравије и практичније образсвање. УпоређуЈући образовање женскиња у Француској и Инглиској, познати Француски писац Иполит Тен вели : «Ни у једној инглеској кући коју сам походио у Лондону и на селу не нађох никаквог модног журнала. Један мој пријатељ Инглез који је више времена иробавио у Француској на моје чуђење примети ми како добро васпитане женске у Инглиској не читају такве глупости. На против налазио сам у круговима породичним озбиљне часописе као што је British Women Reviene (Британски преглед за женскиње), и у броју који случајно прелистах наиђох на озбиљне чланке о друштвеним питањима, о исељавању у Аустралију, о јавној настави у Француској и друге здраве и поучне студије ; ни романа, ни козерије о позоришту, нн бележака о моди, ни