Delo

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ 10J ваља увести и нов систем образовања који ће поред развитка ума извежбати руке и очи, развити јачу вољу и енергију, особине које се данас више цене него развијеност ума и памћења, не само са моралног него и практичног гледишта. Карактером се тече имаовииа а не умом, рекао је Волтер. Један савремени научник који се од дуже времена бави проучавањем образовања и културних услова код разних народа вели о томе ово: «Ако се испитају услови који одређују успех појединаца и народа у свету, мора се човек задивити кад увидп како незнатну улогу игра вредност ума. Воља, издржљивост и разне особине карактера имају у томе погледу друкчију и јачу моћ. Између два човека или два народа од којих је један са обичним умним снагама. али са више одважиости, воље и стрпљења, готов на све па и живот да жртвује, само да оствари какав идеал, а други највеће умне снаге но без особина првога, о томе који ће од њих имати већи успех у практичном животу не може бити сумње. Победиће онај који располаже мањим умним снагама, а има јачу вољу, издржљивост и карактер. Ако се посматра ум само као један елеменат успеха може се рећи да кад он превазилази извесан средњи нпво више шкоди но што користи".14) Тако резонује доктор Ле Бон, резоновање које при првим утисцима изгледа парадоксно, али кад се човек спусти у практични живот па иосматра поједина занимања одмах ће се уверити о основаности горњега мишљења. Са чисто материјалног гледишта тековине богаства, практична знања и јачина вол.е неоспорно имају превагу над теоријским, особито у данашњем и сувише материјалистичном времену у коме се сви односи и све везе међу људима потчињавају односима новчаним, време које Болије назива regne de l’arg'ent (влада новца). Има једна мудра Француска изрека која гласи: «3анат вреди више него рента” (Metier mieux vaut que rente). Придржавајући ce те изреке Француски племићи у осамнаестом веку одавали су се из моде на изучавање разних заната, што им је била дистракција или забава, па и сам краљ Луј XVI изучио је био браварски занат. Доцније кад су се многи племићи услед револуцијских догађаја обрели на страни, сматрали су се срећни што су могли својим занатом зарађивати насушни * IX,4) L’ Kđueation au point de vue de la lutte ponr la vie, par A. Laigle, увод стр. IX и X.