Delo

106 Д Е Л 0 поред стечених знања, ^познала са нашим трговинским приликама. 0д доброг трговачког образовања много зависи разгранатост трговинских односа и учешће једне земље у светској утакмици. А јача трговина није само извор материјалнога богаства. него и један важан чинилац, који одређује као што вели Спалар, углед и политички положај њезин. Настанимо да стручно образујемо све редове друштва који непосродно доприносе умножавању материјалнога богаства па смо тиме створили од наше земље кошницу рада и тековине. Ми треба да се обазремо и погледамо шта раде други народи около нас на подизању своје привреде. Не смемо допустити да нас претеку млађе државе као што је јучерашња Бугарска, Босна и Херцеговина под управом Аустро-Угарске, па чак и успавзна и зачамела Турска која увиђа преку потребу подизања занатлијских школа. Румунија нас је већ претекла. Од када је прибегла заштитној царинској политици, нарочито од економског рата са Аустро-Угарском, осетио се у њој јачи напредак индустријски. Али она се није ограничила само на заштитне мере споља, него је прегла у исто време унутра на подизању народне индустрије, што се показује у важним законима о подизању Фабрика и оснивању модерних занатлијских радионица. Привредни полет утицао је благотворно на државне Финансије и њихову сређеност. Румунија би нам у многоме могла послужити као пример у садашњим нашим приликама економским. После ових онштих посматрања о привредном образовању да пређемо на излагање уређења индустријских школа код нас и на страни. (Наставиће се) у\А и^лиљ h ј^АДОВАНОВИТ проФесор Велике Школе. >