Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 21 немо лаворов венац, и да га положимо на главу И. Гарашанина, али то је проста, стара, изанђала тактика и ништа више, коју нико не може у збиљу узимати. Нашу су расправу оценила службена гласила свију странака с уважењем, и топло јо ирепоручили. Њој је ((Делои , најозбиљнији периодични сиис данас, посветило стварну и зналачку критику, а од озбиљнијих других критичара, неки су исправљали поједине споредне напомене у расправи, док су се други бавили више личношћу самога писца. Једини г. Ристић ухватио се, већ од више година, у коштац са главном мишљу, и великом радњом Кнеза Михаила. Најпре ју је порицао, доцније ју је одлагао на неодређено време, оглашавао ју је за неизвршљиву и онасну, и, на послетку, покушао је да је огласи за неозбиљну; и кад је у тој борби са свим пропао сад му je Кнез Михаило, Кнез Мученик, и он га узима у одбрану против грешне руке Пироћанчеве, која се маша да му скине лаворов венац с главе и да га положи на главу И. Гарашанина! Још je само то остајало, да се г. Јов. Ристић учини смешним, и он је овим простачким потварањем, намењеним да противу нас побуни осећаје родољубља код читалаца, то у потпуној мери постигао. Шта пак о нашој расправи, у том погледу, мисли оно коло људи, које је живело и радило у добу Кнеза Михаила, показује писмо, које нам је г. Ф. Христић, Кнежев први министар председник, поводом ове расправе, написао, а шта данашња генерација, писмо г. Марка Стојановића правозаступника. Ево тих писама : „10. Марта 1895. г. Драги Господнне Мнлане. Ја сам толико нестрпљив бпо да вашу књнгу што ире ирочитам, да сам већ на 67. страни био, кад сам другн егземнлар од вас на дар добио. Хвала вам од свег срца на љубазној и прнјатељско] пажњи вашојКако је лепа, и велпка заслуга ваша, драги Госнодине Мнлане, ви сте још један нови споменик нодпгли Кнезу Михаплу. Но док етари, пред нашим позоришгем, ћути, ваш нови говори; док стари стојп непомично, ваш ће из руке у руку Србину ићи, да Кнеза Михаила од великог и славног начини још већег п славнијег. Док су други нритајавали и забашурнвали велпке замисли његове, осећајући да маЈушне снаге њихове нису кадре продужитп отпочето његово дело, ви их нзносите на видик да Кнеза прославите, а кеиеце uoстпдите. Ваша књпга учиниће, да ће Србин Кнеза Михаила још већма славпти, а славећи га већма, он ће за њим још већма тужити.