Delo

22 Д Е Л 0 Док другн талентима сврјим хоће себе да прославе, ви ваш велики државнички дар и ум мећете на службу истини, а служећи истини, и славећи Кнеза Михаила, вп ирослављате и вас у исто време. II ираведно је. Нишга леише, ништа интересантније, ништа верннје није до сад о Кнезу Михаилу написано. Како да се с вама не дивимо великом патриотизму његовом. н да не осудимо оне, који су требали, моглн, а не хтели наставити рад његов, — док су међутим лагалп да му мисао угинути неће.... Ф. Христић*. „Поштовани Господин Пироћанац. Хвала вам на пажњи. Прпмио сам данас вашу расправу „Кнез Михапло u заједничка радња балканских народа“, ко]у сте бпли добри послати ми. Али ири том много вам већа хвала на ономе што је у овој расирави. Ја сам је још јуче набавио п прочитао, и синоћ сам баш о њој говорио у одбору народне банке. У раду Кнеза Михаила, којпм се ви у овој расирави бавпте. јуче ми је свануло. За овај рад, по овако нромишљеном плану, у овако великом обиму, са многим овако крупнпм местпма, ја до јуче нисам знао. Не могу, најпосле, да вам кажем шта ми је направило више задовољства и сласти, да ли једрина и величина тога рада, та до сада, незнана ми маса тих тако пово.љних Факата, да ли ваше оцене и разлагања, која су сасвим достојна да онакав рад прате.... 9-3-1895. Београд М. Стојановпћ“. У истини, нити смо ми кудили, нити смо хвалили Пнеза Милоша и Кнеза Михаила. Опи се не боје ничије покуде, као што немају потребе и да их ко брани. Њихова је историја закључена, и она је светла ч поносна за српски народ, при свима погрешкама шго су они могли учинити. Што смо, дакле, налазили да стоји у ствари ми смо то и написали, и ништа више. Исто тако био би неоправдан ирекор г. Јов. Ристића, ако би иомишљао, да смо и њега ставили у исти ред са Кнезом Милошем и Кнезом Михаилом, и да смо и његове заслуге закидали. Са нашим здрављем, које г. Ристић тако често, и тако нежно спомиње, то би нам, у истини, била последња брига, а и за што бисмо ми писали његову исторшу. кад су је његова рођена дела већ написала, п он је у овом часу тако духовито довршује?! Изазвани једним, нетачно ирестављеннм псторискнм догађајем, ми смо прегледали наше забелешке из онога вре-