Delo

HATITA ЗАВРШТТА РКЧ 25 за г. Јов. Ристића. Било је, дакле, јасно да г. Ристић није гајио никакве симпатије према своме шефу, а што се даље ишло напред, није налазио, изгледа, рачуна ни да га штеди; али да ће се ова његова антипатија попети на ступањ правог Фурора, после смрти И. Гарашанина, да ће доспети до таквог јада и нискости, да покушава чак бацити па њега сумњу за учешће у убиству Кнеза Михаила, то не бисмо лако веровали код човека иначе смишљена, који мора знати шта значи иоказати се смешним И то чини исти онај Јов. Ристић, који је себи допустио да као намесник, својом руком, пред нашим очима, замрљава исказе убица Кнежевих на претресу код суда, у којима се спомиње и име његовог пашенога Радивоја Ми лојковића !u) Ми смо налазили у мемоару Јов. Марииовића довољно материјала, да расветлимо неке несугласице и неке нијансе у начинима, на које је радња за градове уведена и извођена. Имали смо, нарочито, материјала да јасно осветлимо одношаје између И. Гарашанина, као шеФа, и г. Јов Ристића, као ње говог органа; али из штедње према овом последњем нисмс то учинили.* 15) Али данас кад се и сам г. Јов. Ристић нада да је Јов. Мариновић у свом мемоару морао забележиги и неке ствари, које би његово тврђење могле поткрепити, да не би изгледало да што кријемо, што би г. Ристићу ишло у прилог, ми ћемо из тог мемоара предати јавности неке прелазе, и то дословно, да нам се не би пребацило да смисао бележака удешавамо. „У јесен 1866. год. г. Јов. Ристић наш заступник при отоманској Порти, имајући вратити се на свој посао у Цариград, а знајући, како нам грчка публика замерава наше мирно држање спрам Порте , сад , кад се Крета бори против Турака, изнесе нред Кнеза Михаила ту мисао , да би добро било , да 'V Ми смо том приликом ириметили да нико нема власти да прекраја судске записнике. На шта нам је господин намесник са подсмехом одговорио : „Да видиге како има,“ и отпочео замрљивање. 15) Као што из истог разлога нисмо ни његово име споменули, кад смо онај државничкн говор једног намесника изнели. Али ако се г. бив. намесник не бн данас више тога разговора сећао, ми ћсмо га радо подсетити, и том приликом рећи коју реч о либералним раоположељима ондашље владе нрема оиозицији, — која онда ннје ни постојала — мањ ако се не би узело да је бнло ове опозиције, што није пристајало на улогу владини^ трчилажа.