Delo

Д Е Л 0 26 Формалио изнесемо пред саму Порту питање о градовима , те тим да с једне стране дамо јаван карактер нашој досадашњој дипломатској радњи о градовима, а с друге стране и поглавито да дамо Грцима доказ наше солидарности у оскудици наше помоћи, правећи на Порту пресију искањем градова и „Кнез Михаило позове на договор о овој ствари и г. И. Гарашапина тадашњег Министра Иностраних Дела и председника Министарства и меке, који сам, као председник Државног Савета, у свима важнијим и најтајнијим политичким пословима участвовао. Г. Ристић je највише наваљивао за овај корак тога ради, да тим Грцима учинимо услугу и да их обвежемо , не одричући да је могућно и само питање о градовнма напред потерати. Гарашанин се је бојао да ћемо таквим кораком пробудити Порту и учинити је много подозривијом на наше прппреме, а без изгледа на успех у иитању градова ; шта више, он је изразио, да ако би нам Порта и дала градове, то му не би нравило велику радост , јер би се тиме спречиле и охладнеле наше велике радње за рат против Турске , а он воли и градове трпети него ли напуштити свето дело ујединења и коначног ослобођења од Турака. Ја сам налазио за корисно да изнесемо на среду, јавним и свечаним начином , питање о градовима, те тиме да спремимо у нашу корист миење Европе за наше будуће предузеће, ја сам исповедио то уверење, да пре рата треба да нам програм буде, тако рећи, оправдан и акредитиран у јавном мнењу. Ја сам у неколико ценио и разлог Ристића, да ћемо тим кораком оснажити наш кредит код Грка , а нисам се ни мало бојао да ћемо добијањем градова ослабити и напустити нашу радњу за испунење нашег великог светог предузећа, уједииења и ослобођења. Не уздајући се нп мало да ће нам захтевање успети код Турака , ја сам према горњим разлозима умовао, да овај корак, и ако кам односно градова не помогне, има своју корисну страну односно нашег општег политичног програма. Кнез Михаило не изјавивши ништа , ни за ни против ових разних навода, изјави жељу, да внди како би тај корак изгледао. Наравпо, корак се је имао учинити у Форми једног Кнежевог писма на велнког Везира, и ја предложим, да г. Ристић, који је најбоље познат са политичким положајем у Царпграду, напише један иројекат та-