Delo

27 НАША ЗАВРШНА РЕЧ квог писма. Г. Рмстић се је од тога бранио и уступно мени част да такво писмо напишем ; он напомену неколико идеја, од којих главна беше та, да је Султан од времена свога ступања на престо, сваком од својих народа неку милост и неко благодјејаније указао , и за то да се и Србија ослобођава искати као милост уступање градова.м ГЈошто је Јов. Мариновић изјавио , да он никад не може написати једнутакву, за њега понижавајућу апологију Султану, и рекао, да ако је треба писати, нека је г. Ристић напшие, он продужује : «Последица овог говора бијаше то , да ја узмем на себе да напишем пројект писма онако, како ја налазим за најбол.о, па да сви заједно прегледамо и прегресемо, на што ја, као у шали, приметим да сам напред увереп , да ће мој пројект у очима нашег цариградског дипломате бити сувише крут, и да ће се он морати блажити и умекшавати.” «И зајиста , кад сам мој пројект изнео пред исту конФерениију, Кнеза, Гарашанина и Ристића, макар да је у свима главним мислима и наводима потпуно одобрен и усвојен, опег се је нашло за нужно, д.а се неке споредпе мисли блажије и скромније изјаве.” Белешке ове Јов. Мариновића слажу се са начином како смо ми нацртали побуде . са којих су онда баш градови од Порте Формално затраженп, а што се тиче начина како је корак изведен, има неке, истина, нијансе између казивања г. Јов. Ристића и казивања Jor. Мариновића, која показује да није усвојен, као што г. Јов. Ристић вели modus procedendi, који је он предложио, али га је разлика без значаја за саму ствар. Пређимо сад на забелешке из мемоара, које осветљавају односе између министра И. Гарашанина и љеговог органа г. Јов. Ристића ; у њима се спомињу и иитање саветништва, и питање земљишта, и оно похвално писм<? Кнежево. те су нам тако ове забелешке добро дошле да нас замене да о тим пптањима много не говоримо. „После крупних ствари да говоримо мало н о ситницама, које би требало са презрењем предати забораву, но које заслужују да се наиомену, због значаја који им је доцније дат у унутрашњој политици Србије.“