Delo

31 НАША ЗАВРШНА РЕЧ почетка његове службе, својим поверењем и уважењем одликовао и сматрао га, тако рећи, као свој политички створ.“ Закључујући на овој тачци исппсе из мемоара Јов. Мариновића вредно је забележити разлике које се између ова два политична кроничара показују. Г. Јов. Ристић вели, да је Кнежева мисао била, да му се да саветништво и да му је то саопштио Мариновић, а овај, на против, да је то био захтев г. Јов. Ристића, који је И. Гарашанину иреко њега достављен. Г. Јов. Ристић не помиње да је замишљао тражити да му се да једно од турских имања у Београду, у место 1000 дуката, које му је био Кнез, као дар, наменио за спомен, а Мариновпћ не само да то бележи, него и то још, да му је он саветовао да у место имања, које Кнез није могао дати, као државно добро, напомене Кнезу да му напише једно похвално писмо. Али ту није још била граница захтевима, на које је г. Ристић, овом приликом, мислио да има права. Нама је предао И. Гарашанин једно г. Ристићево писмо, које ће се, ваљада, још и наћи у нашим хартијама. у ком он тражи да му И. Гарашанин, као његов старешина, изради народну награду за стечене заслуге ириликом рада о градовима, наводећи да је Кнез учинио према њему само своје и да народу остаје да учини своје, и бојећи се, зар, да се најпосле не нађе ко који је остао трезан иза ове велике народне радости због добитка градова, и који би могао рећи «та, ово питање о заслугама и наградама овог господина као да постаје сувише комично и мал те неће , најпосле, изаћи да је он Србији градове поклонио”, он додаје, у виду моралне аргументације, да државник који не води довољну бригу о својој рођеној кући, још је мање може водити о кући државној. И. Грашанин, чија је кућа и по имућности била некад једна међу првима у земљи, узео је ту напомену као увредљиво нишањење право на њега лично. Овом приликом не можемо прећи а да не речемо коју реч и о иохвалном писму Кнежевом г. Јов. Ристићу, о коме се је до сада толико, и већ много помињало. Што се нас тиче, ми налазимо да је писмо сасвим на свом месту, јер нисмо у стању разумети за што Кнез не би могао похвалити ревносни рад