Delo

Д Е Л 0 32 једног чиновника, у даној прилпци, а г. Ристић је, у истини, похвалу заслужио. Али ако он мисли да се из тога писма Кнежсвог даје извести нешто друго сем похвале једном потчињеном органу, за посао извршен у границама његове службене радње — он се обмањује: нити je другојаче могао мислити Кнез Михаило, нити се из његовог писма што друго даје истесати. Градове је донела Србији целокупиа политика КнезаМнхаила и општа ситуација у Европи1*), а не ваљада вешго и лепо написано писмо великом Везиру, око чијег се родитељства Мариновић и Ристић данас тако живо отимају, или убедљиви говор г. Јов. Ристића којим је Норту хипнотисао. Или треба бити сувише дилетант у политици, па веровати и у такву још простодушност, или рачунати на такву простодушност код самих читалаца. Али ово похвално писмо Кнежево г. Ристићу није остало дуго усамљено; у кратком размаку времена њему је следовало и једно друго^ и по стилу и по садржини сасвим различно, са чега га г. Ристић, сигурно, нигде и не помиње; ну, ништа за то, његови су се противници постарали да се и оно за историју сатува. Не може се порећи да ова два писма образују једну историску целину, она се допуњују и исправљају, прво је имало више стила, а друго опет више осећаја, срца, и за то нам се чини кад би г. Ристић хтео по души да ради, да би требало свагда да изнеее и ово друго, кад год нађе рачуна да се позове на прво. Али већ то је његова ствар; оваке ситне слабости морају се понекад прогледати кроз прсте и самим дипломираним историчарима. Као што рекосмо, по нашем држању, оно прво похвално Кнежево писмо г. Ристићу сасвим је на свом месту; за ово друго, на против, не бисмо смели толико рећи, мањ ако се не би доказало, што је се онда у велике говорило, да је г. Ристић казао Кнезу. како је К. Цукић решен да нступи из мннистарства за то што заједно с г. Ристићем неће у њему да остане — а показало се сутра дан, да то није бпло истина. Само у том случају ми бисмо ово друго Кнежево писмо разу1818Ј У почетису 1867. говорило се у Цариграду, да су похватани конди уговора савеза измс))у Румуније, Црне Горе, Србије и Грчке, по коме су се ове државе обвезале иоДиКи заједиичку војеку од 120.000. л.уди и пробати да il >ме нротерају Туркеиз Европе. (Aus dem Leben Konig Karlsvon Rumenien).