Delo

44 Д Е Л 0 ликама, неће улазити ни у какав озбиљан рад без претходног споразума с нама ; и иошто иам је министар председник дао реч, да ће он пре иступити из кабинета, него што ће ма што без договора с нама предузети, ми смо присталн на његов предлог. Услед овога, сигурно, Краљ је изјавио жељу да нас види, и 16. примио нас је , али при свем том влада нас је оставпла у незнању о њеним намерама шта мисли пред Скупштину да изнесе. Престона беседа показата нам је у Нишу, и ми, са нашим пријатељима, билп смо мишљења, да би боље бнло да се у њој не помиње status quo ante, и накнада за Србију, него да би требало употребити нешто еластичнији израз, и ограничити се на реченицу, којом би се показало, како Србија мора тражити да се, према новом стању, створеном пловдивском револуцијом, ако би остало, и њени интереси заштите. Адреса скупштинска није соколила за рат, али није ни везивала владн руке ма у ком правцу, јер ако би то учинила, она би одузела сваки значај покушајима владе на путу дипломатском, да cpnске интересе заштити. Али у накнаду тога ми смо тражили да се влада Формално обвеже према странци, да неће улазити ни у какав озбиљан рад без споразума са одбором, који је ради тога и изабрат, и коме смо ми били за нредседника назначени, са дужношћу да одбор сазовемо кад се за то потреба покаже. Ми смо се сви вратили у Београд, а Председник Министарства остао је поред Краља у Нишу. За време између закључења Скупштине и оглашења рата нас није влада ни зашта више запигала. Слушајући гласове о могућности да се уђе у рат, ми смо с наше стране чинили покушаје да томе станемо на пут , али су нашп и наших пријатеља напори остали узалудни и у рат се угазило. Неће битн, по свој прилици, без интереса за читаоце, ако овде изнесемо из иаших забележака онога доба, по који прелаз, овде онде, који се још данас може јавности предати, те да се види, како смо ми ценили ондашње прилике, и шта смо са наше стране радили. «8 Септембра 1885 год. Ова вест (Сједињење Бугарске н Румелије) произвела је дубок утпсак у Београду. Сриска политика, и ако није могла имати за циљ да спречава сједнњење