Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 43 Пз одношаја које смо до сада ималп са Бечом, мени се чпни да се тамо у велико брпга води како ће која ствар у Београду да дејствује, па се тако овде и представља. Разна саопшгења, која су и вама чиљена у једном духу, у званичним круговима , а сасвим у противном испод руке, путем непризнатих канала, и вас ће, спгурно, побудити да таквим појавпма поклоните нажњу, и да се ностарате сазнати значај таквог понашања. Али све то не условљава потребу да ви досадање ваше односе са овим круговима промениге. Ми немамо никаква разлога не бпти у добрим, п ири]атељским односима с Аустро-Угарском, али због тога имамо, нарочито, разлога обраћати нашу особиту пажњу на све шго би могло иослужити за освегљење њених правих намера u расноложења првхма Србији. Примпте и т. д. М. С. Иироћанац. Наша, дакле, радња у спољним односима наше земл.е, за време док смо ми пословима управљали, била је не само према Аустро-Угарској, него и према свима осталим државама независна и самостална, и то се службеним радом, који свако нагађање или извођење искључује, доказује. Остаје нам још да видимо да ли смо се, у истини, огрешили о мисао заједничке радње са балканским народима , приликом рата са Бугарском 1885 г., као шго нам г Јов. Ристић пребацује. Ево како је и у овој прилици ствар текла : 7-ог Септембра 1885 г. проглашено је сједињење између Бугарске и Румелије. Краљ, који је био за то време у Глајхенбергу, био је 9-ог у Београду, а 10-ог било је већ решено да се сазове Скупштина у Нишу за 19. Септембар. До 14. влада није долазила, ни с нама, ни с нашим пријатељима у додир, а још мање је покушавала да се с нама у овим приликама ма о чему споразуме. Ми смо, истина, стајали на челу странке, и управљали њеним листом али је влада мислила да нема потребе да води о томе рачуна, и то јој није стајало на путу да сама, без споразума са странком, ради. Тек тога дана био је председник министарског Савега г. М Гарашанин код нас, и, позивајући се на важност прилика, гштао нас, да ли бисмо били вољни да са неколико наших пријатеља примимо мандат за Краљеве посланике у Скупштини , помињући г.г. Ст. Новаковића, Радовића и Кујунџића. Ми смо одговорили да бисмо могли примити мандат само под једним условом, ако нам он, као председник кабинета, заложи своју реч, да влада, у овим при-