Delo

50 Д Е Л 0 изађе целокупна на јавност, али нема опасности за исторлју да ће ма који део ове неразмишљене, и данас још необјашљиве радње, остати неосветљен. Али се ми још и сад надамо, да ће г. .Тов. Ристић на основу овога што смо овде изнели признати, да ми нисмо одговорни за рат између Србије и Бугарске. Наша одговорност мора се свести у границе, које је наш рад обележис, и ми је свуколику примамо. V Мислимо да ћемо најбоље накнадити читаоце који су до краја истрајали, пратећи ову дугу дискусију о политици Кнеза Михаила, нреплетену и личним питањима, ако завршимо нашу расправу једним питањем, које је г. Јов. Ристић изазвао и које, поред историске, има и дневну вредност, јер може бити од користи у данима, кад се поново почиње о Уставу говорити.. То је питање у свакој држави једно од најважнијих, јер се тиче, у опште, одговорности, која на кога пада за послове у држави. У нашој расправи «Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа” ми смо написали овај прелаз, пошто смо дуго и дуго о њему размислили: «Неразложно би било бацати одговорност за недаће, које су нас сналазиле, час само на Устав, час само на његову неуставну иримену. За пуних двадесет година овог уставног режима није било ни једне личности, ни једне групе политичких људи, ни једне странке, ни једне струје у земљи, која би била у стању,' да наведе Круну на путове, на које она није налазпла рачуна да наиђе. Скоро све у земљи служило је искључно Круни. Она се је служила час једнима, час другима, и свагда једпима против других; а они су се између себе клали, као жути мрави, за оно мало топла места, које су крунини зрацн понајвише загревали. Све је у земљи под овим режимом било слабо и немоћно, једина Круна била је јака и снажна; она je водила ратове, она је закључивала мир, она је давала уставе, она их је могла тако исто укинути. — Њеиа је заслуга за све добро што га је за то време могло бити у земљи, као што је њена одговорност за све зло, што ie ову земљу снашло.. То су неизбежне последице сваком режпму личне владавине.