Delo

НАША ЗАВРШНа РЕЧ 53 оно прво, јер и ако би му подносило да нанусти власт, тешко му је морало падати да сам себе морално поништи. У осталом он је још могао рачунати на Скупштину, да ће му помоћи изаћи из ненрилике. Али већ је било далеко натраг оно време, кад је само Радивоје могао манипулисати гласовима у Скупштини. Сад се већ појављује много већи мајстор, који је умео намамити овом приликом и саму опозицију, у Скупштини, да се за рат изјасни, изгледима да ће се тим путем влада најлакше ослабити и у шкрипац довести. У самој ствари, опозиција није ни помишљала на рат, њена цељ је била да владу обали, или бар да јој положај отежа; у очима владе држање опозиције посгало је неки заклон за њу, а у очима Круне, која је већ думенисала рату, то је био сјајан успех. Већ смо довде били довољно натоциљани на онасну низбрдицу, од овог часа министарство морало је, вољно или иротив воље, корачати напред, и судбина Србије, заједно са судбином министарства, прешла је у друге руке. Међутим г. Јов.. Ристић није још губио сасвим наду да ће се, може бити, изаћи из неприлике и без рата; то показује и његова нота великом везиру, на коју је наш заступник у Цариграду ишчекивао одговора, и после самог уласка наше војске у турску област; то показује и тон саме прокламације рата, која сувише дискутује несугласице између нас и Турака. Али су то били последњи, узалудни покушаји. Чернајев je, како се тврдило онда, прешао границу Турске без знања владе, и тако је изиграна и последња нада на коју се рачунало, на име, да ће нас у последњем часу, или силе задржати да у рат не уђемо, или да ће нам Норта учинити какве такве уступке, са којима смо били у напред већ решени задовољити се22). После закључене Скупштине, министарство, као што споменусмо, није више држало правац послова у својим рукама, а одмах после изгубљене битке на В. Извору није га више држао ни Кнез. Судбина Србије била је у рукама Чернајева, а чије је он налоге слушао, то ће већ утврдити, сигурно, историја. За сад је извесно толико, да није слушао ни налоге српске владе, ни српског Кнеза. И док је Кнез, како се онда страховало и говорило, помишљао чак и земљу да напусти, он 22) Да се на овај излаз рачунало, онда нам је говорио Љ. Ивановић, шсф генштаба, а он је.то могао знати поуздано.