Delo

НАША ЗАВРШНА РЕЧ 57 Чим су акције Генералне Уније почеле претерано скакаги, тако да су од 250 динара прешле 3000, ми смо саопштили министру Финансија нашу зебњу, да овај завод не улази у несигурне берзанске операције, које могу једног дана обалити његове акције на нулу. На то нас је министар Финансија уверавао, да наша држава ни у ком случају не би могла ништа претрпети од кризе у коју би могла доћи Генерална Унија, јер су наши новчани односи с њом сасвим правилни; а миннстар грађевина изјавио нам је, да он свагда има више израђеног посла у рукама него што је исплаћено. За овим је наскоро наступила криза у Генералној Унијп, и на питања наша, министар Финансија поновио нам је иста уверавања. Услед пада Генералне Уније и услед гласова,, који су се разносили по каванама београдским, ми смо могли присилитп министра Финансија да нам каже нешто од истине, и он je признао да је издао Генералној Унији за двадесет милијона облигација, на просто задужење у књигама њеним. Кад је министар отпутовао у Париз, сазнали смо да је издато више од двадесет милијона, а тек кад се вратио у Београд из Париза, могли смо сазнати да је Унији било издато око четрдесет милијона у облигацијама, које нису биле чак ни потписане. Разуме се, да министар, ма како био лакомислен, без одобрења владаоца, чијн је био љубимац, не би смео овакој опасности земљу да изложи. Али и овај овако тежак случај није, сигурно, ни последњи нп најтежи, — из доба владавине о којој сад говоримо, могло би се изнети још много више случајева, који би исто стање преставили, и ми сумњамо да је било и једног кабинета, за то време, који није више мање долазио у положај Јов. Ристића, М. Гарашанина и Пироћанца. Није наша тежња да скинемо сву одговорност са политичних људи и министара, и да је ставимо Круни на терет, али се она мора одмерити према ономе што је сваки од њих у ствари учинио, или је пропустио учинити, што је могао, и требао учинити. Г. Јов. Ристић и његове колеге одговорни су што су агитовали за рат, кад рату није било време, одговорни су што нису напустили власт, кад су видели да рату нису