Delo

56 Д Е Л 0 ма у коме правцу. У том кабинету имали смо једнога колегу, који нам је, као краљев повереник и омиљена личност, био о гворени противник, а само смо се могли поуздати потпуно на г. Стојана Новаковића. Али на првом кораку показало се, како та наша слобода није била сасвим слободна, јер су је осетно ублажавали начини на које ју је Круна разумела. Први политнчки акт нове владе био је одговор на ноту аустро-угарског министара спољних послова, односно царине на увоз робе из суседне царевине. Тај одговор био је усвојен у министарској седници, држатој у двору под председништвом Кнеза. Јов. Мариновић, наш посланик у Паризу, у повратку на своју дужност, однео га је г. Ф. Христићу, нашем восланику у Бечу, да га преда министру спољних послова Аустро-Угарске. Нико од мннистра није више о том одговору водио рачуна, држећи да је ствар у реду, али тако није било у ствари. Без знања владе г. Ч. Мијатовић, мин. спољ.. послова, сигурно по одобрењу Кнеза, дозволио је г. Христићу да одговору, са чијом садржином нису били сасвим задовољни у Бечу, дода једну реченицу. која га је истумачила на начин да Беч задовољи. Ми смо сазнали за овај догађај тек услед писања органа г. Јов. Ристића, који се са много задовољства забављао ((Формуломи коју је Пироћанчева влада пронашла да «Пештум задовољи. Други случај био је први уговор, закључен о монополу соли са Англо-Банком у Пешти, без знања кабинета. Тај смо уговор, на срећу, могли још подерати оставивши господи из Англо-Банке да се са г. Мијатовићем равнају како знају, и они су нашли рачуна, испитавши потанко терен, да ствар не покрећу. Трећи је случај са Генералном Унијом. Г. Ч. Мијатовић поднео je био Министарском Савету извештај, да банка Фран цуска не пристаје примити у депо новац који би се имао добитп за наплату облигација које смо, по уговору, дужни предати Генералној Унији. На то је у седници донето решење, да се облигације могу издати само за готов новац, и да се новац отуда добивени не поверава, ни под којим видом Генералној Унији, а ако банка Француска не може да га прими, нека се тражи какав други сигуран новчани завод, коме би се предао, као депо, на чување.