Delo

ЂУКАН СКАКАВАЦ 71 чело као два разбојника у засједи. Поглед му је страшнији изгледао због густих обрва. Како је бријао браду, остала му је сјенка од бријотине, те су му образи имали двије боје. Препланули врат бјеше сноп самијех жила. Руке све до краја прстију бјеху му рутаве. Други пут сретог га пијана. Није посртао, него је ишао раскорачен, једва вукући ноге, а у себи је нешто боботао. * Ја то испричах у кућу, а тетка ме јако изгрди. Трећи пут сукобим се с Ђукаиом у нашој улици. Било је у сутону. Нијесам могао вјеровати својим очима , али морао сам вјеровати. Ђукан је изишао из Мартина дворишта, и видио сам њу кад је затворила врата. Сав уснлахирен допадох у кућу. Моји баш сјели да вечерају. Ја заборавих и да назовем Бога, него започех : — Знате шта сам сад видео !... Ђукан Скакавац изашао је из куће тетке Марте ! — Ево ти потврде за то ! рече моја права тетка, ударив ме што је боље могла дланом по образу.... То ти је у исто вријеме и вечера ! .. Одмах иди лези ! Морао сам се покорити. Дуго сам се окретао и превртао у кревету, докле сам се смирио и почео размишљ>ати. Нијесам баш био дијете, било ми је око дванаест година , али ми ни како није ишло у главу да би се лијепа и богата тетка Марта могла загледати у маљавог Скакавца, тијем већма што је одбила многе проспоце.. А шта је опет наврло тетки, да ја готово не смијем ни поменути Ђукана ?... Све је то било сувпше загонетно. Прође неколико недјеља. Ја сам често сретао Ђукана и по вароши и пред кућом удовичином. Два или три пута затекох га и у нашој кући, у разговору са тетком, али ме он иикад не погледа. Разумје се да сам се добро чувао, да га не помињем пред њом, али у накнаду говорио сам много о њему са дјецом, а говорио сам тако, да га они почеше од срца мрзети. То ie канда дошло и Марти до ушију, јер од некога времена поче окретати главу од мене и склањати ФиФину, и ако је знала како ја то дијете милујем. Најзад, једнога вечера у почетку јесени, тетка ми рече, да ћемо ja и она доцније вечерати, јер, да има са мном неко-