Delo

70 Д Е Л 0 — А ђаво би га знао ! одговара Крсто смијући се.... Може бити за то, што има јаке зубе.... Е, то не лаже, то сам видео својпм очима. Тури крајцару м.еђу кутњаке, ua је нагризе с обје стране — Тако ти Бога ! рече тетка, очигледно мислећи о нечем другом. — Тако ми Бога, сестро ! Нагризе крајцару на обје стране, онако као што бисмо ми потврђу кору хљеба !... Е, јадан ти сам , да су ми његови зуби , а џаба му сва његова слава и медаља ! — А веле, да је донио и новаца ! — Па јесте. Ти знаш какви су Скакавци. Да ставиш кога од њих на врх Велеби га, он би опет нашао начина да искамчи од некуд и некако коју пару .. Али није лијепо од Ђукана, што хоће да се одијели од задруге. Од кад је дошао, није ни свраћао кући. Већ је повео парницу ради дијела. — Е, мој Крсто,- прихвати тетка, знаш ли што но се кажег «ако смо ми браћа, нијесу наше кесе сестре.“ Ђукан је пунијех дванаест година био у војсци , а они му не послаше ни једне паре. Зар је то лијепо од њих ? По томе сам видео , да тетка зна о Ђукану миого више, него што сам могао мислити. Крсто слегне раменима и пође. Тетка пође с њим. У дворишту они су застајкивали у лшву разговору. Најзад Крсто отиде улицом, а тетка сврати у сусједство, к Марти удовици. Та тетка била је мени и мојој браћи и сестрама и отац и мати и кућевни старешина. Била је оштра и упорна , али правична и заузета за наше добро,... Толико само могу да кажем. а толико је и доста за разумијевање ове приче. Удовица Марта, коју поменух, била је жена од тридесет година, висока, једра, црномањаста, бијеле коже као да је у кавезу расла. По моме ондашњем укусу, то је била најлеиша жена у нашем мјесту. Имала је само једно женско дијете од четири године, сушта материна прилика, којој ми дадосмо надимак ФиФина. Марта и наша тетка пазиле су се као двије рођене сестре. Кад први пут послије тога сретох Ђукана, његово ме обличје одби. Сигне а мутне очи увукле се дубоко под ниско