Delo

ЂУКАН СКАКАВАЦ . 73 Кућа је била на два пода. Доњи је служио као подрум. Из њега су изводиле дрвене стрме степенице. Вјетар је тако силно дувао,-да тек кад ми дођосмо пред горња врата, Марта чу кораке и рече: „ево ихи. па нам пође у сусрет. Ђукан је сједео за постављеним столом, на коме је горела „лукијерна* са три пламичка али је слабо освијетљавала велики простор, који је био само при крају преграђен. Пошто назвасмо бога, рећи ће тетка свечано: — Ево вам кума! Срећан вам био ! — Да бог да ! прихвати Скакавац, па устаде и запуши ми уста својим оштрим брчинама. Сјећам се, да сам помишљао како ће то непријатно бости пуна лијепа уста Мартина. И она се пољуби са мном. Ђукан започе : — Сједи, ђаче, мудрословче, па нам кажи свој жвр ! — Кога му ђавола зиачи «жври рекох у себи и гласно одговорих : Хоћу, само да видим ФиФину. И отидем ка кревету, те пољубим дијете. — Заспала је већ, одговори Марта, па окренув се тетки настави: Он је са њом комендијао цијело вече... Боже, шта с њом ради ! Узме је, па је дигне у вис, врх себе, па окреће њом, па чини да се премеће. — Дакле, хоће к њему ? пита моја тетка. — Још како ! Зове га ћаћом. Све пита: ђе је ћаћа ? Марта отиде у преградак, гдје је била кујна, па са својом најамницом Томком изнесе вечеру. Посједасмо сви огрнути, jep је дувало мало мање него на улици. Сва три пламичка вртјела су се у ковитлац, те их је свакога тренутка требало заклањати руком, да се не угасе. Скакавац се опет обрати менн: — Дакле, куме, шта учиш ?.. Зиаш ли већ латијански и талијански и србљански ?... Збиља, разумијеш ли тудешки? — По мало, рекох. “ Аја, не ваља ту помало, него треба баш онако... жвр! —• Ама, шта ти је то жвр ? рекох Удовица прсну у смијех и додаде: — И ја му то не разумијем !.. То баш није ни лијеио !.. Сваки час „жмр”, „жмр“ !...