Delo

Д Е Л 0 74 Скакавац се мало намршти, па пруживши руку диже пун велики врч впна. Канда нам је хтео показати своју снагу, јер задржа неколико тренутака тешки врч у пруженој руци, а другом је гладио брке. И онда рече : — Швр је све, па и то кад човјек хоће да се напије и да наздрави... Дакле, бабо моја, жвр ! И Ђукан, мрднувши обрвама на Марту, нагну врчем. Тетка ме гурну ногом, јер видје на мом лицу израз негодовања што он пије из великога суда. И он као да то опази, те пружајући Марти вино и пошто доњом усном оже брк, рећи ће : — На, бабо ! Ми ћемо овако по старинску, а ова Финија чел>ад, ако ће, могу и чашом, — ето их пред њима... И то је жвр ! И тетка се напи из заједничког суда, па сам морао и ја. Одмах за тијем, Ђукан заподјену разговор о домаћој приврједи. Каже да ће ирије свега купити добру мазгу. За тијем, вели, продаће све своје земње у засеоку и покуповаће друге у бдизини Мартиног имања, да га заокругли Марта је у доброј години налазила до сто барјела вина и десетак оарјела уља, а и његово ће толико доносити. То је, бога ми, доходак —. жвр ! А какав ће већ доходак бити до некодико година, пошто он све људски обради и пошто умножи имовину ! То ће бити три пута жвр ! Јер он неће продавати вино и уље у невријеме као што чине „наши дроњавци“, у невријеме кад Талијанац и Личанин купују по што хоће они, него ће га продавати при крају л>ета, као што раде газде. . У онште, он ће показати, да је остао добар тежак и ако се дванаест година кланчао по касарнама и по бојиштима; — показаће да зна «шта мисли земља и воћкаи, и ако већ неки злурадо тврде. да се он одвикао од тежачких послова. те да није више ни зашто него да грије клупе по крчмама !... Дуго је трајало то његово разлагање, испресјецано небројеним ((жвркањеми да цијело вријеме Марта није очију с њега дигла. Ја сам опет њу посматрао. С почетка, она му нп једном не управи погледа милоште, него га је гледала с некпм чудним нзразом, као да иешто очекује, али, мало по мало, кад се вино поче одазпватп, кад му се заруменпше јагодице,