Delo

84 Д Е Д 0 језа хвата кад се сјетим... И с мјеста га нестаде, као да га земља прогута... То је све истина, гако ми ове крви Христове. Али што је најчудноватнје, ја нијесам на Сишу иомишљао докле онако не скочих, и оне ми ријечи саме излијетише из уста.... Та нас је прича ужасно потресла. Сјећам се да сам се прибио уз тетку кад смо се враћали а она два трипута у себи понови: — Не каже се узалуд да су Скакавци видовити! — СВРШИИЕ СЕ — /