Delo

ТаУКАН СКАКАВАЦ 83 рођак и вршњак. Он је боловао само четири дана, папремину... То је било некако око Преобрашења. Ја сам пударио у горњнм впноградима. Кући нијесам долазно, те нијесам био ни на погребу... Еле, сједим ја у сутону пред пударицом, тужан и замишљен. Уза ме је, као увијек, двоцијевка. На један мах зашкрипа нешто далеко на уласку винограда. Погледам ја, а оно некаква грдна црна псина. Шуња се, оборила главу, а подвила реп. Видим да није псето из нашег села, јер их познајем све, а видим опет нетто иеобнчно крупно.... Од куда га ђаво доиесе ! мислпм сам у себи. Оно се лагано примицало, као да је њушило траг. Ја натегнем двопијевку и подигнем је опрезно да нанишаним а у себи помислим : «одакле си, да си, бићеш газди печење !* алн у који мах нанишаним , у тај мах псина сједе. искези зубе и расколути оволике очи.. . Мени клонуше руке , коса ми се накостријеши , а срце да искочи из груди. Онда псето, уздигнуте главе и репа, иотрча к мени. Ја клекох и иокушах да нанишаним, а оно опет као и прије чучну и искези зубе. Кад спустх пушку, оно већ не пође к мени, него се врати лагано, једва идући, као да је испребијано. — Такав ме страх обузе, да нијесам смио сам преноћитн у колиби, него отидем к другом пудару, који je био на пушкомет од мене. У путу сам се разабрао. Видим да није ништа друго, него залутало псето ! — И није могло ништа друго бити, вели Марта. — Чекај, молим те!.... Отидем к човјеку, али му од срамоте не казујем шта је, него велим, обузела ме сјета, па дошао да разговарам. Ту и преноћим. — Сутра дан , у исто доба , на истом мјесту појави се црна псина. Ја сам био са свим миран и присебан. Псето се примицало као и први пут, њушећи траг... Пусти ћу га, мислим, на шест корака пред себе, па ћу га гађати у груди. Кад се толико примаче, ја нанишаним, а оно чучну, искези зубе и закаиа*ј крвавијем очима и запријети ми шапом.... Мени кана отидо у вис, па скочпм награшке, вичући : «Кумим те Богом и самртни часом, ако је у теби Сишина душа, јави ми се !...» Чим ја то изговорих, псето заурлнка гако страховито, да ме и сад 6*