Delo

ОДАБРАНЕ ПРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ 93 кад је мали и слаб лежао на њеним грудима — и би јој, као да га је други нут добила као божићни дар од оног, који је бескрајно виши но мати и отац. Млада виде, да се из мраза и снега расцвета најлепша пролећна ружа њена живота, и дубоко саже своје цветно, румено лице. А оба срца и старо и младо сретоше се на божићним јаслама и жарком призивању божанског искупитеља у једној искреној, веселој песми : «Здраво ми лепи, јутарњи часу Дугога дана њубави и мира \.“ 5. ПРОСИДБЕ ПЕЛА СТРЕМБОМА Петар, или како га обично звали Пел Стрембом, био је озбиљне тачне природе ; што он једном почне то ће радо и извршити. Кад се родио, био је најружније дете, што се могло видети, и тако се следствено развијао у том, једном примљеном правцу, да кад му је било 20 година, на 200 км. у наоколо, тешко да је могло бити ружнијег момка. Од дванаест година стугш у гвожђарницу, и кад је славио свој 35-ти рођендан, био је и сам један од најугледнијих гвожђара у провинцији. Кад му било осамнаест година заљуби се коначно у Лину Сфвн, али је свадбу празновао тек кад је дошао близо четрдесет. Једном речи, Пел није попуштао, кад је једном шгогод намислио да учини — али му је требало времена. Мама Лине Сфан седела је више гвожђарнице његова прин« ципала и тамо је хранила ђаке: 67 ера дневно, кава, 6'45, ваљан доручак 9.15, богат ручак 42.15; кава у 5. а вечера (понајвише топлајела) у 8. Од добити су морали живети: мама Сфан, Лина и мали брат Јаков. Измеримо ли тачније, с једне стране прохтев младића с друге стране 67 ера дневно, неће нам бити чудно, што су тоалете маме Сфан попајвише бпле избледеле док је мала Лина често морала ићи баш у поцепаним, а увек у искривљеним ципелама.