Delo

96 Д Е Д 0 Дакле могао је Пел данути душом. На рођен-дан госпође Сфан појави се он да честита с но туцета позлаћених кашичица за чај у свиленом завоју, и одмах заиита, би ли их смео понудити и са толико исто ножића за раке ? ТадаЛина скупи своја устанца, насмеја се и рече : „Господин Стрембом зацело је веома љубазан,« а г-ђа Сфан одједном се врло добро сети, како пелова мати мора да је била њена школска другарица, и Пела би радо овај час задржала на ручак, али, замислите само! баш јој јуче ухватила слушкињу л>ута грозница ! У вече израчуна Пел садржину своје три штедионичне књижице и гле ! — сума је износила 3 479 круна и 25 ера. Шест месеци доцније потребан је био пелову принципалу нов калФа а на једној Фирми у оближњој улици могло се читати : Петар Стрембом железна роба, ново сребро, камини и ке/1'и, илугови , мануфактурни и магиинскн ироизводи. Првн купац у новом дућану била је г-ђа Сфан. Хтела је да узме сасвим нову гарнитуру ножева и ви.вушака и Један ((сад добивен, мали, особито фини чајник “ — Срећно, драги пријатељу ! Ове ситнице записаћете на мој рачун, дра1 и господине Стрембоме ! — Нај — — покорнија... хвала ! Пел забележи ситнице и то ножеве круну, чајни чак две круне јевтиније, но што су њега стајали ; ту жртву могао је врло лако подпети, јер о плаћању није било никад говора. Срећом не беху сви кунци те врсте. Радња је ишла добро, а носле неког доба увуче се прика Пел у свој нов Фрак, завеза око врата белу мараму и пође г-ђи Сфан. Молио је да разговара насамо са госиођом и запита је , би ли хтела поло* жити линину срећу у његове руке; — изгледи у гвожђарницн сасвим су добри, његова пак њубав таква, да може истопити железо за кров прве врсте. Али срце госиођице Лине, било је по свој прилици, од најбољег челика, јер се ни најмање не отопи. Рече Пелу да га веома уважава, и да јој је драго његово пријате.Бство, али нема во.ке да се зањ уда. Јако ожалошћен — са огромном џепном марамом, плаво и