Delo

ОДАБРАНЕ ПРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ 97 црвено карираном на очима (Пел је кијао) — хитао је кроз предсобље на степенице. Ту су била отворена кујнска врата секретара Ала и унутра се куварица «занимала* око сока од малина с таквом жестином, да јој се уста до ушију развукла. Нел брзо убриса сузе и рече : — Молим, преноручите ме госпођи секретарици и реците јој, да се у стрембомовој гвожђарници могу добити нове рпта шерпеље за сок. Брже кувају, штеде шећер, дају соку веома пријатан мирис —- — ох, те муке !* Пролазило је време; расту тржне цене а тате гимназиста не могоше се нагонити да плате више од 67 ера за дан. Живети од ђака беше све мршавија и мршавија храна. Млада господа у граду играли су много с Лином Сфан, удварали јој се, уписивали стихове у њену «споменицуи, возили је зими на леду од једног краја тоцијаљке до другог и ујсе уегаа; али оженити се њом ? — Не, то нису хтели, гадови ! Али што је ваљано напредовало, го беше гвожђарница Пела Стрембома. Публика је врвела к њему како само може бити, у каси је непрестано звечало; пореска комисија таксирала је Пела сваке године за коју хиљаду круна више , и сви његови суграђани благословљени кћерима за удају , махали му главом сасвим пријатељски, кад је отојао у вече пред вратима свога дућана,. и обично би рекли: «Ако стигнете, Пеле, онда свратите к мени вечерас на тоди.“‘). Госпођа и госпођица Сфан такође долажаху све чешће и чешће у пелову радњу; поздрављале га пријатељски и заштитнички — као да беху оне, и нико други тајни узрок пелову благостању (та познавале га оне још као калфу), а не дадоше да се и најмање опази, како је њихово старо познанство с њим имало и своју историју. А кад је он једном, послом, морао к њима доћи, да управо распита за једну адресу (коју је, међ нама речено, и без тога врло добро знао), тада га почастише 8есппб.а соком од малина и рпта водом из водовода, и уз то двооеном тако тврдим. да би био згодан за бомбардовање какве тврђаве; — том су приликом с философском дубином мисли и ресигнацијом говориле 11) Сладак грог. Дело XI 7