Delo

100 Д Е Л 0 својој најбољој капи и свом празничном руху, и наравно, да се јако уплашила и врло је много била изненађена. Кад Пел после 14 дана понова запроси, обори Лина очи у слаткој забуни и хтеде (мислећи на једног новог предавача природних наука, с којим се срела у свом „читалачком кругу“) учинити да се види, како је она још сувише млада. да би своје срце познавала тако тачно и поуздано, али ако би се хтео Пел још неко време стрпети, онда... . Али ту Пелу прекипе. Напрасно се натмури и рече сасвим значајним, необичним му тоном : — Да или не, Лина. Волео сам те скоро толико, колико за себе памтим, али сад нећу више чекати. Реци да, или пе ! А тада се Лина херојски одлучи и пружи Пелу своје усне да их пољуби. На тај начин пређе Пел најзад из резерве у хименове активне редове, где службени рок траје кроз цео живот, где се понајвише остаје вечити редов и где се никад не може подићи до заповедникова места. 6. ТАЈНИ ГРЕХ ГОСПОДИНА ХАКОНА Требало је да дође нов ђакон у Бикепинг, јер је без сумње био већи од једне иарохије, кад је добио и своју железничку станнцу. Попа је био остарео и ослабео, тако остарео и тако ослабео, да више није могао чак ни проповедати — сем у оне недеље, кад је требало сахранити виђеније општинске чланове, који су у већој мери били благословени земаљским благом, тако, да је после могло бити и једно „ех1га® за «рег8опаИа.п А сем тога бедном старом господину тако дрхтаху руке, да више није било ни вродно и само покушати крштавати; ну кад су мало масније општинске породице добиле «природни прираштај,” кад се дакле могло с неком поузданошћу рачунати на уздарје, тада је Господ на чудноват начин окрепљавао свог старог слугу, те му се у таквим приликама боме није могло нншта замерити крштењу.