Delo

ОДАВРАНЕ ПРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ

99 оних красних нових вршника, под којим се од једном могу иећи пет лепиња. И док се вршник бирао, питала г-ђа Сфан, да ли се велики трговац баш нимало више не брине о двема усамљеним женама, које су његов успешни пут увек пратиле с учешћем и радошћу јом од доба , кад је он био само млад калФа и поклањао Лини венце смокава ? И Пел се опет покорно пео уз 79 степеница, вечитој тамници свога срца; пролазећи, поклони, још увек „малом”, Јакову кутију са столарским алатом, и зарумењена госпођица Лина прими га насамо, Како овај пут случајно није слушкиња пала као жртва какве бољке, смео је код куће јести питије у друштву своје обожаваке. Онда је морао неколико пута недељно долазити на ручак. Увек исти ручак — питијама као да не беше краја као његовој љубави и верности. Кад је Пел једанаест пута ручао код СФанових, а порције питија, што долажаху на сто, не беху никако мање , осоколи се он понова и запита госпођицу Лину, да ли би нешто било довољно осамнаест година вреле љубави и би ли хтела сада да му буде жена ? Лина бризну у плач, сави руке око његова врата и јецајући, рече, да га она истина веома много поштује, осећа и најдраже пријатељство спрам њега — али ипак не може му бити жена. Јер баш је био дошао у град нов телеграФиста , угледан, депушкаст човек, с брковима и красним другим тенором, и на последњем балу погледао на Лину „веома значајно.” Али и с тим није било ништа. То јест у граду, где јепре служио као помоћник, био се већ крадом заљубио, а на Лину је само зато погледао „особито значајно”, што му се чинило, да је врло много деколтоваиа. Последица је била да је госпођица Линау Фебруару, кад време беше најладније и улице најкаљавије, у једној шетњи баш пред вратима пелова дућана, несрећно пала, пошто се прво — тврдили су доцније зли језици — нотпуно уверила да је Пел сам у дућану. А кад је пала лежала је и викала да је уганула ногу и не може ићи. Тад је Пел узе у своје јаке руке и готово је ■однесе кући уз 79 степеница; тамо је линина мама седела у