Delo

Д Е Л 0 102 допасти озбиљном човеку ! — Јени, јадно моје дете, заливаш ли уредно свој расад јутром и вечером ? — Августа, мораш најзад сашити прави турнир, од моареа и правих пера; не можеш више овако вуцарати братићеве јастуке из колевке. Кики, дете моје, ти се ваљда марљиво веџбаш на оргуљи ? Кћи госпође капетанице седела је дуго у ноћ за стонпм покривачем, радећи журно путир, а учитељица дечје школе отпоче испитивати све и сваког, ког је год срела, да ли биг према њеним способностима било тешко изучити пеглање белих поповских огрлица. У главном се може рећи, да се у Бикепингу сасвим одлучно подигла како . вредноћа у дому тако и мишљење о др* жавној цркви, од како је допро глас о доласку поп јоханесонову у ово интересантно и одлично место. Оног јутра, кад ће да дође поп Јоханесон, зачуше се пред поповим вратима многостручни ситни кораци и топот. — Ко ли то може бити тако рано у јутру ? рече госпођа поша. — Жено драга, свакако је неки, што ме тражи своје душе ради, мислио је поп и метну приличну кришку сира и хлеб маслом намазан. — Е нек је са срећом ! И за то имају времена данас, кад је сточни трг! напомену драга жена. «Од кад смо добили железничку станицу, у народа је, у главном, само тада душевнн бол, кад се треба изути с црквеним данком.“ Пођоше вратима да отворе, али то беше лакше рећи но учинити. Врата наиђоше на отпор, било је нешто меко, големо што у почетку не хтеде ниггошто попустити, и тек сједињеннм силама госпође и господина поие пође за руком да отворе. А ту су стајале 24 девојке из најбољих бикепиншкнх породица у празничном руху, клањале се, поздрављајући пријатељски, распростирале приметан мирис еаи с1е со1ооп-а и 1ауеп(1е1-а, лаштала им со коса од масти и само су хтеле да питају, коју ће собу у поповској кући добити поп Јоханесон. А затим одоше у ту собу и почеше у бесконачност отварати и истресати свежњеве и котарице. Као за пакост, не беше у соби више од 4 кута а девојке беху донеле ни вишо ни мање но 9 — реци девет — извежених етажера. Дође седларева