Delo

ОДАБРАНЕ ПРИЧЕ АЛФРЕДА ХЕДЕНСТЈЕРНЕ 103 Лоци и по њену савету решено је гштање тако, да по два етажера дођу у сваки кут а девети у предсобље. Даље изиђоше на видело : винске боце, дувањаре, разне деликатесе и конзерве, неранџе, грожђе, слаткиш, свакојако рубље, јастучићи за диван, неколико туцета огрлица, извежена лслушки7ва за чизме,}> седам заклона за пећ, пет јастучића за лешкарење, једанаест мање или виша искићених папучица за сахат и још свакојако друго нешто, што не смемо даље одређивати ; да, нек се не заборави, свака „ситница* беше врло тачно снабдевена по требном походницом. И девојке опет климнуше главом на растанку, грицнуше нокте, превукоше голом руком преко косе, да би после многог истресања енергичним покретом повратиле у прави положај своје нове забратке, и, нагласивши, рекоше најзад, да је све, све за драгог поп Јоханесона. У добри час ето најзад и учитељице дечје школе с ]|2 килограма теја, јер је била чула од једне познанице, која је била у граду и срела драгог поп Јоханесона, да је баш на сред улице кашљао. Подневним возом дође поп Јоханесон и беше без све шале дснео собом љупке плаве очи и коврчаву плаву косу. На перону беше пуно женск пардон, дама, тако пуно, да и небо једва да може бити пуније анђела. Пастор је врло љупко махао својим шеширом, попа га загрли, а даме енергички навалише са сваке стране с речима : — Моје је име Берквист, а ово је моја мала девојка. Ако, можда, господин пастору устребају овда онда кола за званично путовање, онда само куцните код мог старца ; за плаћање се не пига. — Службеница! Моје је име Линквист. Моје кћери: Анета, Лаура, Августа и Христина. Јадна деца баш се разболеше од рада у недељној школи. Ах, поп Јоханесоне! Помозите им, помозите им ! — Господин попо, моје је име... — - Није вајде, али сад морате, господине поп Јоханесоне на сваки начин поћи с нама и заложити се мало, рече госпођа попадија са слатко-киселим смешкањем. «А гле, није ми ни пало на ум, да вам представим своје рођене кћери : Амалија (ах, што је то озбиљна девојчица !) Ана (да је чујете, господине пасторе, како свира у оргуљу !)и —