Delo

ф 10

е д о_ _ извидницу. Остала војска ступаше лагано , и, може се рећиг слсбодно. Овај човек осећаше се расположен. Тапшући по рамену Селима рече: — Иде не може боље бити. За три четири дана бићемо готови. Раја ће бити умирена. — — Како ли је на Дрини ? Што се тиче Крушевца... Селим не доврши Ужасан тресак разлеже се по тамној ноћи. Мртва околина у један мах оживе. Саидови редови ускомешаше се. Очас се диже узбуна. На све стране халакање и коњски топот. Саид и Селим стоје упрепашћени. Не знађаху шта да раде. Појурише лево, па се вратише десно; полетеше напред, па устукнуше назад. У том одјекну трећи тресак па и четврти. Забуна поста још већа. Саид одјаха пешадији, а Селим коњици. Наредбе беху издате. али посао беше мучан. Помрчина као тесто. Само се могаше видети како пушчане муње севају. За часак све се утиша. Војска Саидовапоче ступати и одговарати учестаном ватром. Урнебес се поново диже. Ватра сипаше с обадве стране Огњени млазеви муњевитом брзином прелетаху пољем. Небо се проламаше од силнога треска- Земља тутњаше испод ногу. Ужасна вика разлегаше се на све стране. — Стубови оживеше ! — рече Саид Селиму, кад овај дође да нрими нове заповести. — Похитај !.... Сваки је тренутак скупоцен. Обилази и нападај што живље. Мост на Морави заузми што пре. . За свани неуспех ти си мн одговоран. Селим одјури као муња. Пешадија Саидова удвостручи снагу. Она поче. живо наступатн. Нападачи беху готово оикољени. али још не уморени. Они обараху плотун за нлотуном, али све ређе и слабије . ... Борба се примицаше крају. „Живп стубови" надаху н умираху. Њих ноступно нестајаше. Најзад одјекнуше још неколике пушке, па све умуче. Борба се сврши. „Жива ограда* беше заузета и порушена. На место стубова што се крећу, Турци нађоше иокошепу рају. Земља беше