Delo

380 Д Е Д 0 мена да читаоце „Дела” позабавим ресултатима које је Руварац изнео у целом свом сиису. А то би збиља заслуживало урадити, јер се ту претресају и у новој светлости приказују знаменити догађаји из прошлости нашега народа крајем XVII века; међу тим сам облик Руварчева писања и стручност предмета чини те ће само мали број српских читалаца моћи то дело прочитати с довољном коришћу. Али, што не могу учинити за цео спис, дајбуди ћу учинити за први одељак, који говори о «ГроФу Ђорђу Бранковићу" (стр. 1 — 56 и 8 страна «исправкав). То је управ критичко расправљање и оцењивање извора и њихових података о разним догађајима, делима и речима Бранковићевим. То критиковање може мање занимати читаоце; с тога ћу ја већином прихватати чисте Руварчеве ресултате.1) Исто тако, изоставићу све Руварчево писање полемично-Фељтонскога характера, а има га у књизи поприлично. Место свега тога везаћемо Ђурђа и његов рад за остале догађаје онога времена и покушаћемо да му одредимо место које му припада у историји нашој у опште и онога времена посебице. Руварац је нанисао критичку расправу, а ја ћу, дакле, огледати да читаоцима «Дела>> дам кратку историску црту Ђурђева рада, разуме се, у главном само о оним догађајима из његова живота, о којима је Руварац писао, јер би иначе приповедање испало са свим дуго. 0 Ђорђу нам је Руварац дао са свим нову слику. Он тога историскога радника ириказује као великога ФалсиФикатора и лажу, те је здерао с њега ону ореолу славе и мучеништва у којој смо га до сада гледали. Пред нама не стоји више несрећни потомак старе владалачке деспотске породице нашет који је тамницом од двадесет и две године платио своје поверење у ћесара — сад стоји пред историјом још један српски„ како Руси кажу, самозванац. Јер таких је лажица; као год и у другом свету, било повише у нашој прошлости, пре и иосле Ђорђа. Споменућу само онога Цара Јована, који се јавио међу угарским Србима у XVI веку после мохачке битке. Шћепан мали, у XVIII веку, још Ј) Прнзнићу да сам при оном послу чеето био у искушењу да сам по!,ем даље с критиком и проучнм нека питав>а која су у тесној вези с оним што је Руварац раеправљао; али томе овом нриликом ннје могло бити места-