Delo

'БОРТаЕ БРАНКОВИЋ 381 је нознатији од њега. Али Ђорће је друкчији од њих. Они јесу као и он политички људи, њуди од акције, али су прости и неуки, тако да им ни савременицима није њихова лаж остала тајна. Друкчији су опет њуди као два католичка јепископа: Томко Мрнавић (1579 — 1639) и Петар Богдан. Први ]е себе везао за „Мрнавчевиће”, те се начинио потомком крања Вукашина па, преко њега, и самих Немањића, те је светога Саву — свога претка ! — уносио у календар католичких светаца. Богдан пак, који је живео крајем XVII века, дакле баш у време Ђорђа Бранковића, доводи себе од Дејановића, опет рођака немањићских. Али они нису погибни као први — простаци. Они лажу, да би се више славили у својим књижевним радовима, да могу боље добити угледно место међу високим достојанственицима своје цркве; они нису предузимали никакве акције за остварење овојих претенсија. Свакојако у једном су погледу они значајни : њихова се лаж боље примила, јер су је вештије смислили, и дуго се држала. Њима и у наше дане поверује по који наш академик ! Ђурађ спаја у себи оба ова типа Он је учен, спреман, а ује дно и активна политичка личност. Отуд његов велики значај, отуд његов успех код савременика, отуд се тек сад улази у траг његовим лажима. Њима, види се, није било «плитко дно.” Кад ћемо већ говорити о овакој личности, дај да заокруглимо ову цртицу о ФалсиФиковању наше историје; свакојако што краће, јер грађе за такав говор има и сувише ! Оставићемо, дакле, све оне породичне ФалсиФнкате, по свему врло сличне с онима до сад спомињаним. Али су и други, у првом реду манастирска братства и нриморске оиштине наше развиле таки рад у великр, све с намером да неправо приграбе какве земље или друго имање. С тога данас имамо мноштво лажни^с или преправљаних повеља. После се ту умешао и локални или народни патриотисам ; и опет је настало ФалсиФиковање или ради пусте славе, или ради каког општег интереса. Отуд нови лажни и преправљани историски споменици. Доста је подсетити на оне збирке грбова српских земаља који су се на послетку тако лепо примили, да је један од њих, поред све своје лажности и апсурдности, сад постао предмет дипломатске крајине између српске и угарске владе. Па се у таке послове, даље, умешала