Delo

384 Д Е Л 0 Дубровника. Ипак, и пошто је српски народ подлегао у овој борби, његов дух није био сломљен. Нзему је стално лебдела пред очима велика мисао да обнови своју палу државу. И не могући се више борити сам, он од тада наставља борбу под заставама суседних држава: Угарске и Млетака. Од тих је сила свакојако, у овом погледу, била Угарска за дуго значајнија. Она је управ двојако била знатна : и што је више Србе ангажовала у тој борби и што је она у то доба имала велики део земаља у којима су Срби живели: Мачву с Београдом, Срем и готово целу северну садашњу Босну, од које беху тада начињене две бановине — јајачка и сребрничка. Тадашњи угарски краљ беше Матија Корвин, син Јована Хуњадскога, јуначкога Сибињанин Јанка из наших народних предања. Прихватајући политику свога родитеља, Матија се радо истицаше за хришћанскога заточника против турака, те је стао прибирати око себе елементе за ту велику борбу. А за њу нико није био готовији ни подеснији од Срба, који се стадоше одмах окупљати око Матије. Они остављаху своје куће и завичај и ускакаху у границу Матијину, те се насељаваху у пограничним крајевима под Угарском а неки и у другим оближњим крајевима угарскнм. Неки од њих се ту просто склањаху од зла османлискога, али их све вођаше мисао да из Угарске, првом приликом, боље обнове дотадашњу борбу с непријатељем. Прва се така згода указа српским ускоцима кад 1469 године султанова одељења поновише своје ударе у Угарску, те већ не беше иравога мира на крајини. Тада краљ Матија, да би Србе што боље добио за нови рат са султаном а и да би му уједно били нотпора и против домаћих противника, наименова 1472 годиие титуларне владаоце за обе нале српске државе : Деспотовину и Краљевину (Херцеговина се и Зета још тада држаху). За деспота беше наименован «3мај Огњени” Вук Гргуревић, снн слеиога Гргура и унук деспота Ђурђа Смедеревца, а за краља је проглашен сремски властелин Никола Илочки. Тим је Матија хтео . Србима показати како озбиљно мисли ослободити српске земље и обновити им те две државе. Намера је Матијина потпуно успела. Срби листом пристајаху уз Угарску. Вук и, после њега, његови рођаци и ирејам-