Delo

386 Д Е Л 0 Они су, како би се по свему рекло, били из Херцеговине, од Коренића, племена које и сад тамо живи између Требиња и старога града Клобука.1) тако је дајбуди морало бити предање у породици Бранковића. Онн су већ у првој ноловнни XVII века живели у Јенови, у темишварском вилајету онога дела Угарске што беше иод султаном. Ту се тада први спомиње Јован Бранковић са својим синовима, од којих беше старији Симеун и млађи Ђорђе. — Симеун се запопио и био протопоп, па се после закалуђерио и добио име Сава. Он је за тим завладичен и поста митрополит свих православних хришћана — Срба, Влаха и Грка — у Ерде.ву (1656—1680). — Ђорђе се родио 1645 године у Јенови, а прешао је заједно с братом у Ердењ. Како доциије сам пише на више места, ступио је у јавност 1863, кад му је дакле било осамнаест годана. Две године дана пре тога бпла је султанова војска наместила за ерде.вскога војводу Михаила АпаФију уз пркос свим напрезањима цара и кра.ва Леополда I (1657 —1705) који подржаваше свога присталицу Јована Кемења. А кад Кемењ у брзо погнне, АпаФија завлада целим Ердељом. То Леополдово мешање у ерде.вске послове узе порта као повод рату, и тако је 1663 године велики везир Ахмет Ђуприлнћ (1661—1676) отпочео борбу. Кад је за то турска војска полазила из Београда у Угарску, војвода Михаило АпаФија посла данак по својем иосланству портн и султану. И Ђорђе беше као тумач у том посланству, које се часком задржало у стану Ћуприлићеву, пре његова поласка на границу, па се после упутило у Једрене, где се султан бавио. Међу гим је велики везир. крајем 1663 освојио тврди град Ујвар у горњој Угарској, који се сматрао капијом Пожуна, али је на годину био поражен од хришћана код Светога Готхарда и услед тога п ,тписа у Вашвару двадесетогодпшњи мир с Леополдом (1664) па се тек 1665 годипе врати у Цариград. Овај везиров повратак и мир којн је склопио вреди с тога споменути што се Ђорђе доцније хвалио самом Леополду да је он после пада Ујвара утнцао на Ћуприлића да пристане на мнр. Момче од деветнаест година да утиче на тако крупан УУ Кореникнма се до скоро прпповедало, а можда је и сад тако, за неку кулу да је двор косовскога Вука Бранкови1,а.